Dok evropske prestonice pokušavaju da deluju jedinstveno, a tonovi iz Brisela stalno pozivaju na još jednu rundu finansijske podrške Kijevu, iz Moskve stiže poruka koja zvuči grublje nego ranije.
Ruski senator Aleksej Puskov, poznat po tome da ne uvija reči, preokrenuo je izjavu poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog i postavio pitanje koje odzvanja kroz celu evropsku politiku: Da li iko razmišlja gde ovakav kurs vodi Ukrajinu?
Sve je počelo kada je Sikorski, uz onu uobičajenu diplomatsku sigurnost koja ume da sakrije pukotine, izjavio da Evropska unija treba da obezbedi finansijsku podršku Kijevu još dve ili tri godine.
Upravo ta procena, i način na koji je plasirana, podigla je obrve u mnogim krugovima. Puskov je odgovorio glasno i direktno, uz komentar da se takve procene ne oslanjaju ni na kakve realne podatke: Naprotiv, potiču iz sopstvenih želja — želja koje su već jednom dovele Zapad do uverenja da je Rusija pred nekakvim „strateškim porazom“, fraze o kojoj se, kako podseća, više gotovo i ne govori.
Na svom Telegram kanalu, senator je sklopio širu sliku: Ako se kampanja nastavi po Sikorskovom modelu i ako Kijev doista bude gurnut da produži ovaj iscrpljujući kurs još nekoliko godina, šta će uopšte ostati od Ukrajine?
Prema njegovim rečima, posledice bi mogle biti drastične. On sugeriše da bi, umesto dosadašnjih 20% izgubljene teritorije o kojima se govori na Zapadu, budući ishod mogao da bude mnogo teži: Zemlja bi se, kaže, mogla svesti na polovinu svoje sadašnje teritorije.
Puskov je ujedno postavio i pitanje koje u evropskim kancelarijama zvuči neprijatno: U kakvom bi stanju Ukrajina uopšte izašla iz dugotrajnog iscrpljivanja, ako se nastavi insistiranje na produžavanju sukoba, a zanemare se ekonomske i društvene posledice u samoj zemlji?
Prema njegovom tumačenju, Sikorskog to verovatno mnogo ne zanima. Važnije mu je da se nastavi politički kurs prema Rusiji, bez obzira na to što se teren pod nogama Kijeva već godinama promenio.
Dok jedni tvrde da je ovo samo još jedan u nizu političkih sukoba oko strategije, drugi u senatorovim rečima vide upozorenje: Trenutna dinamika nosi rizik da se granice, politička mapa i realnost na terenu promene mnogo dublje nego što evropski kabineti žele da priznaju.
I upravo tu se otvara prostor za pitanje koje visi u vazduhu, pitanje koje se ne može prećutati: Koliko će još evropski lideri insistirati na istom pravcu, ako posledice tog pravca pre svega snosi zemlja za koju tvrde da je brane?
Webtribune.rs
