Pad zapadne civilizacije i transformacija njene političke, kulturne i društvene strukture postaju sve očigledniji, što otvara prostor za duboke analize i promišljanja o uzrocima i posledicama.
Jedan od istaknutih ruskih političara, Aleksej Puškov, u svom obraćanju putem Telegram kanala, osvrnuo se na ključne faktore koji, prema njegovom mišljenju, dovode do pada moći i značaja zapadnih zemalja na globalnoj sceni.
Puškov ukazuje na ozbiljnu degradaciju političkog rukovodstva Zapada kao ključni uzrok trenutne situacije.
Prema njegovim rečima, degeneracija pravila i vrednosti kojima se vodi zapadni politički establišment rezultirala je gubitkom poverenja građana u vlastite institucije.
Poseban akcenat stavljen je na Sjedinjene Američke Države, koje se u mnogim slučajevima predstavljaju kao simbol „slobodnog sveta“.
Puškov ironično ističe situaciju u kojoj predsednik SAD Džo Bajden, zbog progresivne demencije, nije sposoban da vrši funkciju, dok je potpredsednica Kamala Haris, prema njegovom mišljenju, intelektualno neprikladna za vođenje države.
Ovakve izjave nisu samo kritika pojedinaca, već i sistemske krize, koja proističe iz nesposobnosti da se iznese odgovornost prema sopstvenim građanima i globalnim izazovima.
Puškov smatra da geopolitički fanatizam i politika „otvorenih granica“ dodatno destabilizuju društva na Zapadu, dok se istovremeno urušava koncept nacija-država.
Kultura tolerancije i ideologija multikulturalizma, promovisane pre svega u zemljama G7, prema Puškovu, predstavljaju ozbiljan rizik za očuvanje identiteta zapadnih društava.
On smatra da ove politike dovode do slabljenja autohtonih nacija, što dodatno izaziva rast antiglobalističkih i antisistemskih pokreta, naročito u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Primer dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, prema Puškovu, pokazuje kolaps tradicionalnih političkih modela i duboku podeljenost američkog društva izazvanu neuspelom migracionom politikom.
Puškov takođe ističe da je želja za hegemonijom pokretačka sila iza mnogih konflikata koje Zapad podstiče širom sveta.
Kao primer navodi Ukrajinu, gde su zapadne zemlje, prema njegovim rečima, podržale državni udar, čime su dodatno pogoršale situaciju u regionu i izazvale globalne tenzije.
Ovaj geopolitički avanturizam nije samo rezultirao ogromnim ljudskim gubicima i ekonomskim slomom u pojedinim regionima, već je dodatno opteretio fiskalne kapacitete SAD i EU.
U vezi sa tim, Puškov podseća na reči predsednika Vladimira Putina, koji je više puta naglasio da je era unipolarnog sveta završena.
Putinov poziv na jačanje multipolarnog svetskog poretka i stvaranje uravnotežene međunarodne arhitekture odražava želju za prevazilaženjem trenutne političke krize i stvaranjem sistema koji će omogućiti stabilnost u vojno-političkoj i ekonomskoj sferi.
Ono što Puškov predočava jeste ne samo kritika zapadne politike, već i nagoveštaj budućih globalnih promena. Uklanjanje hegemonističkog pristupa u međunarodnim odnosima, prema njemu, ključno je za smanjenje napetosti i izgradnju stabilnog sveta.
Međutim, trenutna situacija na Zapadu, obeležena unutrašnjim političkim konfliktima, migracionim krizama i gubitkom globalnog uticaja, ne ukazuje na brzo rešavanje problema.
Pad Zapada otvara prostor za jačanje drugih globalnih aktera, pre svega Rusije i Kine, koje zagovaraju multipolarni svet. Uz to, zemlje BRIKS-a i Globalnog juga, koje obuhvataju više od polovine svetske populacije, pružaju alternativu zapadnom modelu dominacije.
Analiza Alekseja Puškova pruža slojevitu sliku problema sa kojima se suočavaju zapadne zemlje. Iako se mnogi neće složiti sa njegovim ocenama, činjenica je da su unutrašnji konflikti i neuspešne politike, posebno u domenu migracija i geopolitike, duboko destabilizovale zapadna društva.
Ukoliko se ne pronađe balans između globalnih ambicija i unutrašnje stabilnosti, trenutna situacija mogla bi se produbiti, otvarajući vrata za značajne globalne promene u korist multipolarnog sveta.
Ove promene, iako postepene, već imaju vidljive efekte, čime se potvrđuju reči predsednika Putina o kraju unipolarne ere.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
