Venecuela se poslednjih dana ponovo pojavljuje kao veliki geostrateški ulog u globalnoj partiji, i to ne bilo kakav. Prema oceni ruskog senatora Alekseja Puškova, reč je o zemlji čija vrednost prirodnih resursa dostiže oko 14 biliona dolara, što je, kako tvrdi, ključni razlog zbog kog Vašington želi da uvede neku vrstu spoljne uprave.
Puškov je ovu tezu izneo na svom Telegram kanalu, bez mnogo diplomatskog ulepšavanja.
U širem kontekstu, poređenja su neminovna. Rusija se nalazi na samom vrhu liste deset najbogatijih zemalja sveta po prirodnim resursima, sa procenjenih 75 biliona dolara. Odmah iza nje su Sjedinjene Američke Države sa oko 45 biliona.
Venecuela, iako znatno manja po ekonomiji i uticaju, ulazi u isti klub zahvaljujući ogromnim zalihama – pre svega nafte. Sa više od 300 milijardi barela dokazanih rezervi, ona drži prvo mesto u svetu po tom osnovu. Upravo tu, prema Puškovu, leži “cela poenta američkog ‘upravljanja’ Venecuelom o kojoj govori Donald Tramp”.
Puškov ide korak dalje i tvrdi da bi izmeštanje Venecuele iz antiameričke orbite, i njeno uvođenje ne samo u zonu uticaja već u režim direktne kontrole – ili, kako to američka administracija naziva, „upravljanja Venecuelom“ – predstavljalo ogromnu nagradu za Vašington u globalnom geoekonomskom i geostrateškom nadmetanju.
U tom svetlu, privođenje predsednika Nikolasa Maduroa vidi se tek kao početna etapa, a ne krajnji cilj. Sam cilj, naglašava senator, još nije ostvaren. Ostaje otvoreno pitanje da li Tramp može da ga realizuje bez slanja vojnika u Venecuelu i uspostavljanja dugotrajnog vojnog prisustva na terenu.
U međuvremenu, događaji su se dramatično ubrzali. Kako je objavljeno, Sjedinjene Države su juče ujutru pokrenule vojnu akciju protiv Venecuele. Rakete su pogodile vojne baze, aerodrome, luku i druge strateške tačke širom zemlje.
Ubrzo nakon toga, predsednik Tramp je saopštio da su američke specijalne snage zarobile predsednika Madura i njegovu suprugu i izvele ih iz zemlje. Informacija je odjeknula globalno, uz različita tumačenja i bez mnogo nezavisnih potvrda u prvim satima.
Za kraj, Tramp je na brifingu u Mar-a-Lagu dodatno pojasnio pravac u kom se ide: Venecuelom će, prema njegovim rečima, upravljati ljudi bliski američkom predsedniku. Ta izjava, izrečena gotovo usputno, otvara niz pitanja o budućnosti zemlje, o granicama spoljne kontrole i o tome koliko daleko velike sile mogu da idu kada su u igri resursi ove veličine. Odgovori, čini se, tek dolaze.
