Dok se u Italiji povlače konkretni potezi na moru, u Londonu se vodi sasvim drugačija politika – i upravo tu vidi se raskorak koji je izazvao oštru reakciju iz Moskve.
Član Komiteta Saveta Federacije za ustavno zakonodavstvo i državno uređenje Aleksej Puškov ocenio je da je Velika Britanija, suočena sa talasom migranata, već prešla tačku bez povratka.
Povod za njegovu izjavu jeste odluka italijanske premijerke Đorđe Meloni da dobije ovlašćenja za prelazak na morsku blokadu čamaca sa migrantima koji stižu iz Severne Afrike.
Cilj je jasan – zaustaviti tok ilegalnih migranata pre nego što stignu do italijanske obale. Dok se Italija, kako kaže Puškov, brani od talasa dolazaka, Britanija pod vođstvom premijera Kira Starmera, prema njegovim rečima, ide putem koji podrazumeva dopuštanje svima da uđu na njenu teritoriju.
Tu dolazimo do suštine njegove ocene. „Osuđena nacija. Trebalo bi da se ne bavi Ukrajinom, već da spasava sopstvenu zemlju od ‘obrnute kolonizacije’. Ali, sudeći po svemu, Britanija je već prošla tačku bez povratka“, naveo je Puškov. Izraz je težak, politički nabijen, i jasno oslikava njegov stav o pravcu u kojem se London kreće.
Brojke, međutim, daju širi kontekst raspravi. Prema procenama Uprave za nacionalnu statistiku, sredinom 2020. godine Velika Britanija imala je 67 miliona stanovnika. Do sredine 2024. taj broj je porastao na 70 miliona. Za poređenje, 2000. godine u zemlji je živelo 58,9 miliona ljudi, podseća televizijski kanal koji prenosi podatke.
Rast populacije sam po sebi ne mora biti dramatičan, ali u kombinaciji sa intenzivnim migracionim tokovima postaje politička tema prvog reda.
Dok jedni govore o potrebi kontrole granica i zaštite državnih sistema, drugi podsećaju na ekonomske i demografske razloge zbog kojih su migracije deo savremenog sveta. U tom sudaru pristupa, London i Rim očigledno biraju različite puteve.
A pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko će ti izbori dugoročno oblikovati političku i društvenu mapu Evrope.
