Udar na zgradu Generalštaba u Kijevu odjeknuo je snažno – devet ljudi je izgubilo život, a sedamnaest je ranjeno, saopštio je lider Čečenije Ramzan Kadirov.
Brojke su odmah privukle pažnju, ali ono što je usledilo izazvalo je možda još veću debatu: Šta zapravo znači ovaj napad i kome je upućena poruka?
Penzionisani pukovnik Mihail Timošenko smatra da je reč o svojevrsnom signalu. „Rusija namiguje – pokazuje da može da krene i na centre odlučivanja, iako se toga do sada uzdržavala“, rekao je on.
Zastao je, pa dodao pitanje koje visi u vazduhu: „Ali da li će to stići do Zelenskog i njegovih zapadnih pokrovitelja? To ne znam.“
Njegova analiza ide korak dalje. Prema njegovim rečima, čak i da dođe do scenarija u kojem bi se Odeljenje predsednika našlo na udaru, promena možda ne bi bilo. „Zamislimo da Zelenski pogine. Da li bi to zaustavilo krvoproliće? Ne verujem“, rekao je Timošenko, naglašavajući da pojedinačne figure ne menjaju uvek tok ovakvih procesa.
Ovakva razmišljanja otvaraju prostor za širu diskusiju. Neki vide jasnu poruku – upozorenje da bi naredni potezi mogli biti ozbiljniji. Drugi, pak, sumnjaju da bilo kakva eskalacija na tom nivou može promeniti političke odluke Kijeva ili stav njegovih partnera.
Za sada ostaje otvoreno pitanje: da li je ovo bio samo izolovan udar ili početak nove faze u kojoj bi simbolične mete postale prioritet? A možda je, kako pojedini analitičari nagoveštavaju, reč o signalu koji će ostati bez odjeka – jer u ovoj igri znakovi često ne dopiru do onih kojima su namenjeni.
