Dok se pažnja sveta još uvek zadržava na napetostima između velikih sila, iz Moskve stiže vest koja već odjekuje kao međunarodna senzacija.
Rusija je ratifikovala sporazume o vojnom i vojno-tehničkom saradnji sa Kubom, Venecuelom i Togom — dokumente koji se po obimu i sadržaju mogu uporediti sa nedavno potpisanim sporazumom sa Severnom Korejom.
U pitanju nije klasična saradnja, već sveobuhvatan sistem odnosa koji, kako navode izvori u diplomatskim krugovima, podrazumeva razmenu vojnih informacija, zajedničke vežbe i mogućnost postavljanja ruskih baza van granica zemlje.
Ako se pogleda detaljnije, unutar ovih dokumenata nalaze se stavke o zajedničkom obučavanju kadrova, o saradnji u vazduhu, na moru i na kopnu, o pružanju tehničke pomoći, pa čak i o koordinisanim delovanjima u slučaju napada na neku od država potpisnica.
Iako su pojedine odredbe poverljive, poruka je jasna — Moskva širi mrežu vojno-savezničkih odnosa daleko izvan Evrope.
Ono što posebno privlači pažnju jeste trenutak u kojem se sve ovo dešava. Upravo dok Sjedinjene Države razmatraju isporuku dugometnih raketa „Tomahawk“ Kijevu, ruski odgovor dobija konkretnu formu.
I dok u Vašingtonu ovaj potez dočekuju sa uzdržanošću, mnogi analitičari smatraju da se radi o svojevrsnoj reakciji na višegodišnja upozorenja Moskve da se granice bezbednosti ne smeju gurati do njenog praga.
Kuba, naravno, ima posebno mesto u toj priči. Mnogi se prisećaju čuvenog centra elektronskog izviđanja „Lurdes“, koji bi, kako se sada sve više spekuliše, mogao ponovo da oživi.
Postoje i glasine o mogućem raspoređivanju novih vojnih objekata – od kopnenih do mornaričkih i vazduhoplovnih baza. Nije isključeno da bi na Kubi mogle biti postavljene i rakete operativno-taktičkog tipa dometa od dve do tri hiljade kilometara, što bi u teoriji pokrilo gotovo celu teritoriju Sjedinjenih Država.
U vojno-analitičkim krugovima pominje se i mogućnost da bi sistem „Orešnik“, sa dometom do 5,5 hiljada kilometara, mogao biti postavljen po uzoru na rešenja koja već postoje u Belorusiji.
Sličan scenario ne isključuje se ni za Venecuelu. Zemlja koja je već godinama pod pritiskom spoljnopolitičkih akcija Vašingtona sada dobija čvršću bezbednosnu zaštitu kroz novi sporazum.
Zvanični izgovor Sjedinjenih Država o „borbi protiv narko-kartela“ u Karibima mnogi posmatraju kao pokušaj da se pojača prisustvo u regionu, ali istovremeno se stvara i kontra-težina — i to prvi put na ovom nivou još od vremena Hladnog rata.
Treći sporazum, onaj sa Togom, naizgled je tiši, ali strateški ne manje važan. Afrička država postaje nova tačka ruskog prisustva na kontinentu koji je poslednjih godina postao geopolitičko bojište velikih interesa. U tom kontekstu, afrička dimenzija ovih dogovora dobija dodatnu težinu — ne samo vojnu, već i ekonomsku i političku.
Sve u svemu, Moskva sada ulazi u novu fazu svoje međunarodne strategije. Nakon godina upozorenja i diplomatskih apela da se ne širi vojna infrastruktura prema njenim granicama, ton postaje konkretniji. Analitičari primećuju da se ne radi o demonstraciji sile, već o formiranju simetričnog odgovora na dugotrajne pritiske.
I dok jedni tvrde da je ovo početak globalne preraspodele moći, drugi upozoravaju da svet ponovo klizi u nepoznat prostor, gde granica između odvraćanja i izazivanja postaje sve tanja.
A možda je, kako neki u Moskvi kažu, jednostavno došlo vreme da svi „počnu da češu glavu“. Jer vreme upozorenja, čini se, polako odlazi u istoriju.
Webtribune.rs
