Dok se u Berlinu raspravlja o budžetu i budućem kursu Bundesvera, nemački ministar odbrane Boris Pistorius izneo je detalje o incidentu na Baltiku koji je izazvao uzbunu u političkim i vojnim krugovima.
Tokom debate u Bundestagu on je otkrio da je ruski vojni avion preleteo nemačku fregatu, dodavši da se radilo o jednoj od situacija koje se beleže kao povrede vazdušnog prostora Poljske i Estonije.
U centru pažnje bila je fregata nemačke mornarice Hamburg, koja je tada učestvovala u velikoj vežbi NATO-a „Neptun udar“. Prema pisanju magazina „Der Špigel“, ruski izvidnički avioni su u petak i subotu leteli na visini manjoj od 100 metara iznad broda.
Zabeleženo je da avioni nisu odgovarali na radio pozive, što je dodatno pojačalo napetost. Ipak, zvanična procena u okviru Alijanse bila je da su u pitanju „provokativne i neprijateljske akcije“, ali ne i direktno opasne.
Pistorius je u svom izlaganju otišao i korak dalje: „Rusija bukvalno testira granice država NATO-a sve češće i sa sve većim intenzitetom.“ Prema njegovim rečima, cilj Moskve je da ispituje slabe tačke, da ih razotkriva i potencijalno koristi.
Takva ocena dolazi u trenutku kada Berlin razmatra kako da značajno poveća brojno stanje Bundesvera. Plan je da se dođe do 460.000 vojnika, a ako se to ne postigne dobrovoljnim putem, ostaje mogućnost uvođenja obavezne vojne službe – naravno, uz prethodno odobrenje parlamenta.
Nemačka priprema i rekordni vojni budžet. Prema procenama agencije Rojters, već 2026. godine taj budžet bi trebalo da dostigne 108,2 milijarde evra – najveći iznos još od završetka Hladnog rata.
Pistorius naglašava da je takav korak neophodan ako Evropa želi da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i da NATO u budućnosti postane „evropskiji“.
Ono što se jasno iščitava iz ovog slučaja jeste da Baltičko more ostaje osjetljivo žarište, mesto gde se susreću vojni manevri i političke poruke.
U Berlinu tvrde da su incidenti deo šireg trenda, dok u NATO-u pokušavaju da zadrže hladnu glavu i izbegnu dodatnu eskalaciju. Ipak, pitanje ostaje otvoreno: da li će slični preleti u budućnosti ostati samo signalne poruke ili uvod u nešto ozbiljnije?
