U Kremlju će danas, bez prevelike pompe ali sa priličnom težinom, za isti sto sesti ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Sirije Ahmed al-Šara.
Kako je najavljeno iz Moskve, razgovori će se kretati kroz nekoliko slojeva – od šire slike Bliskog istoka, preko bilateralnih odnosa, pa sve do pitanja koje uvek nosi dodatnu specifičnu težinu: prisustva ruskih oružanih snaga u Siriji.
Ta tema, kako je naglasio Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, gotovo sigurno neće ostati po strani. „Ne sumnjam da će sva pitanja vezana za prisustvo naše vojske u Siriji biti pokrenuta tokom razgovora ruskog i sirijskog predsednika“, rekao je Peskov novinarima, a njegovu izjavu prenela je agencija RIA Novosti.
U diplomatskom jeziku, to obično znači da je reč o tački oko koje se trenutno lome različiti interesi.
Širi okvir susreta, barem prema ranijim saopštenjima Kremlja, obuhvata i stanje i perspektive razvoja bilateralnih odnosa u različitim oblastima. Uz to, na stolu će biti i aktuelna situacija na Bliskom istoku, regionu u kojem se stvari retko zadržavaju u jednoj ravni i gde se političke poruke često čitaju između redova.
Ovaj sastanak dolazi u trenutku kada se u medijima već neko vreme pojavljuju informacije o kretanjima ruskih snaga na terenu. Poslednjih dana pominjalo se da su ruske jedinice započele povlačenje iz Kuamišlija, grada koji se smatra jednom od ključnih vojnih tačaka na severoistoku Sirije.
Upravo to područje godinama je prostor složenog suparništva u kojem se prepliću interesi Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Turske, Sirijskih demokratskih snaga i lokalnih kurdskih struktura vlasti. Svaka promena u toj slagalici pažljivo se meri i tumači.
Da stvari imaju i svoj politički kontekst, podseća i podatak da je prethodna poseta Ahmeda al-Šare Rusiji bila relativno skoro – 15. oktobra 2025. godine, pre nešto više od tri meseca.
Tada se sirijski lider prvi put pojavio u Kremlju i prvi put direktno razgovarao sa Vladimirom Putinom na najvišem nivou, nakon promene vlasti u Siriji. Ruska novinska agencija taj susret je opisala kao prekretnicu u kontaktima dve zemlje.
Danas, međutim, okolnosti deluju složenije nego tada. Razgovori koji slede verovatno će pokušati da povežu vojnu realnost na terenu sa političkim porukama koje obe strane žele da pošalju – i saveznicima i onima koji pažljivo posmatraju sa strane.
Koliko će se iza zatvorenih vrata govoriti otvoreno, a koliko ostati u sferi opštih formulacija, ostaje da se vidi. U regionu u kojem nijedna odluka ne postoji izolovano, i ovaj susret mogao bi da ima posledice koje će se tek naknadno razaznati.
