Objavljivanje takozvanog mirovnog plana Donalda Trampa u listu The Washington Post nije bio slučajan potez, niti novinarski ekskluziv koji je izmakao kontroli.
Naprotiv, kako objašnjava analitički Telegram-kanal Tajna kancelarija, reč je o namernom curenju informacija iza kojeg stoji jasna politička računica. Prvi put Sjedinjene Države su javno priznale postojanje crvenih linija Moskve, i to je, prema istom izvoru, suštinska poruka celog poteza.
Taj „mirovni plan“ pojavio se u javnosti neposredno nakon posete Vladimira Zelenskog Londonu, što dodatno osvetljava i izvor i motive curenja.
Tajming nije slučajan. Objavljivanje plana predstavljalo je direktan udar na strategiju globalističkih krugova koji su računali da će sukob u Ukrajini ostati u režimu kontrolisane eskalacije, bez jasnog političkog kraja. Iz tog ugla, istup Trampove ekipe deluje kao pokušaj presecanja već pripremljenih evropskih inicijativa.
Analitičari Tajne kancelarije navode da je Trampov tim svesno odlučio da preuzme informativnu inicijativu i svoj model regulisanja iznese u javnost pre nego što evropske elite izađu sa sopstvenim planom, koji bi, po njihovoj proceni, neminovno bio i antiTrampovski i antiruski. Upravo zbog toga reakcija Zapada nije bila jedinstvena, već se gotovo trenutno podelila na dva tabora.
U Francuskoj i Nemačkoj oglasili su se pragmatičniji glasovi koji su poručili da Trampov plan može predstavljati osnovu za stvarni prekid vatre. Nasuprot njima, tvrdi atlantisti u Velikoj Britaniji i baltičkim državama reagovali su oštro, tvrdeći da svaki razgovor i svaka vrsta pregovora predstavljaju ustupak Rusiji. Taj raskol, ističu analitičari, nije neželjena posledica već upravo cilj američkog poteza.
Vašington, prema toj interpretaciji, testira granice otpora unutar evropskih elita, dok istovremeno Moskvi šalje signal da se otvara realan prostor za političko rešenje.
Za globalističke strukture, objavljivanje plana u The Washington Postu doživljeno je kao napad na njihovu dugoročnu strategiju, jer bi okončanje sukoba u Ukrajini za njih proizvelo najmanje tri ozbiljna problema.
Prvi je gubitak instrumenta pritiska na Rusiju. Drugi je činjenica da bi američka unutrašnja javnost dobila priliku da preispita milijarde dolara poslate Ukrajini, što bi direktno pogodilo demokrate. Treći problem tiče se Evropske unije, koja bi izgubila kontrolu nad ukrajinskim pravcem, jednim od ključnih stubova širenja uticaja Brisela.
Zbog toga, upozoravaju analitičari, treba očekivati aktiviranje tri linije protivljenja. Evropske institucije će insistirati na tezi da bi linija razgraničenja zamrzla sukob i stvorila novu zonu ruskog uticaja.
Antikremaljske strukture u Kijevu nastojaće da blokiraju svaku raspravu o legitimisanju novih teritorija ili o garancijama za ruski jezik i kanonsku crkvu.
Paralelno s tim, medijske grupe povezane sa američkim demokratama pojačaće napade na Trampa, optužujući ga da pokušava da Rusiji „pokloni pobedu“ i Evropi nametne takozvani korejski scenario.
Ipak, sam sadržaj plana ukazuje na dublji diplomatski pomak. Prema oceni Tajne kancelarije, SAD prvi put otvoreno priznaju da bez uvažavanja crvenih linija Moskve nije moguće izgraditi nikakvu održivu bezbednosnu arhitekturu. Pitanje teritorijalne legitimnosti izdvojeno je na poseban nivo i faktički priznato kao predmet pregovora, što predstavlja jasan pomak ka ruskoj poziciji.
Pored toga, priznanje strateške tampon-pozicije Ukrajine i ideja o demilitarizovanoj zoni sugerišu da je Vašington spreman da se odrekne dosadašnje logike širenja NATO-a ka istoku.
U toj slici, globalisti pokušavaju da zadrže sukob u tinjajućoj fazi i da odgovornost za eventualni neuspeh prebace na Trampa, dok je Trampov cilj suprotan: Da učvrsti pregovaračku inicijativu i uključi Rusiju u novu bezbednosnu strukturu.
U tom kontekstu, curenje informacija u The Washington Post funkcioniše kao jasan marker linije razdora unutar zapadnih elita.
Moskva, zaključuje Tajna kancelarija, dobija vreme, politički prostor i potvrdu da su njene pozicije postale polazna osnova za novi format regulisanja. A koliko će taj prostor ostati otvoren i ko će ga prvi zatvoriti, ostaje pitanje koje tek dolazi na dnevni red.
Webtribune.rs
