Otkriće na arheološkom lokalitetu Medvednjak kod Smederevske Palanke: Na kljovi divljeg vepra urezan lunarni ciklus od 28 dana podeljen u četiri mesečeve mene.
Arheolozi pretpostavljaju da je neobično ukrašena kljova divljeg vepra, stara oko osam milenijuma, pronađena u Medvednjaku kod Smederevske Palanke, prvi džepni kalendar na svetu.
– Na spoljnom delu kljove koja je mesečastog oblika, nalaze se četiri isto tako mesečasta proširenja, a na unutrašnjoj strani je urezano 28 minijaturnih trouglastih udubljenja. Ova predstava odgovara ciklusu meseca od 28 dana sa četiri karakteristične mene i ukazuje na to da je na kljovi najverovatnije predstavljen – mesečev kalendar – kaže prof. dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta SANU.
On podseća da je računanje i podela vremena zasnovano na ciklusu mesečevih mena, po mišljenju većine stručnjaka, najstariji kalendar.
[adsenseyu4]
– Lunarni kalendar je veoma dugo u upotrebi, još od paleolita. On se koristi i danas, na primer u praćenju začeća i razvoja deteta i slično, ali nikada i nigde nije nađena tako eksplicitna predstava kao što je slučaj sa predmetom iz Smederevske Palanke – kaže prof. dr Stojić.
On smatra da pronalazak ovog koštanog kalendara otvara mnogo novih pitanja, o neolitskoj civilizaciji u Pomoravlju, o tome da li su ljudi 6.000 godina pre nove ere pomoću lunarnog kalendara pratili prirodne cikluse setve i žetve, ili su planirali porodicu i pratili trudnoću.
Otkriće iz Medvednjaka je nesumnjivo jedno od najvećih iz neolitskog perioda, ne samo zbog kljove – kalendara. Na ovom lokalitetu je nađeno više kultno-umetničkih predmeta od kamena i kosti nego na bilo kom drugom neolitskom nalazištu na svetu. Ukupan broj umetnički oblikovanih predmeta (figurina) od kosti iz mlađeg kamenog doba u Evropi, Maloj Aziji, Bliskom i Srednjem istoku je manji nego što je do sada, i to uglavnom slučajno, nađeno na lokalitetu u Smederevskoj Palanci – ističe dr Stojić.
Do sada je analizirano oko 200 predmeta od kamena serpentinita i više od 300 napravljenih od kosti, kljova vepra i mlečnih zuba jelena pronađenih na Medvednjaku.
– Veliki deo njih su figurine na kojima su realistično predstavljeni likovi zmija, glodara i ptica, što je jedinstven slučaj u neolitu Evrope. Zanimljivo je da su i najrealističnije figurine načinjene uz najmanje intervencije na kosti, u stilu minimalističe umetnosti. Naime, neolitski umetnici sa Medvednjaka su veoma vešto koristili prirodnu konfiguraciju kostiju da bi prikazali lice i, eventualno, neke druge anatomske delove životinje – kaže dr Stojić.
[adsenseyu1]
On navodi da su osim tih realističkih koštanih figura veoma zanimljive i figurine načinjene od pršljenova preživara i psa, kao i one od kraćih kostiju ovce, koze i srne.
Ni kod figurina od pršljenova nije narušavan prirodni oblik, već je samo urezivanjem žlebova, krugova i simetričnim izvođenjem minijaturnih otvora stvarana željena predstava. Na taj način dobijene su kompozicije koje, zavisno od ugla posmatranja, predstavljaju bića iz realnog ili duhovnog sveta – navodi dr Stojić.
Više stotina kultno-umetničkih predmeta pronađenih na Medvednjaku načinjeno je od serpentinita, iste vrste kamena od koje je izrađena većina statueta sa lokaliteta Belica, naglašava prof dr Milorad Stojić. – U Belici se 6000. godine pre nove ere, na početku neolita, nalazilo najstarije kultno središte u Evropi. Stotine predmeta iz starijeg i mlađeg neolita ukazuju da je versko središte u Smederevskoj Palanci postojalo tokom celog mlađeg kamenog doba, približno 1.500 godina, od 6000. do 4500. godine pre nove ere – smatra dr Stojić.
(Novosti)
[adsenseyu2]
