Na evropskim ulicama se ne priča o ničem drugom. Dok se rat u Ukrajini oteže već treću godinu, zvaničnici širom kontinenta ne skrivaju – potrebno je biti spreman.
Ono što je počelo kao apstraktna pretnja, sada dobija oblik konkretnih uputstava koja stižu do građana.
Evropska komisija jasno poručuje: Svako domaćinstvo trebalo bi da ima zalihe za najmanje 72 sata samostalnog preživljavanja. Preporučeni „paket za preživljavanje“ obuhvata flaširanu vodu, konzerviranu hranu, radio na baterije, svetiljke, šibice, gotovinu, lične dokumente i osnovne lekove.
Kao što je komesarka Hadja Lahbib istakla, znanje šta raditi u slučaju opasnosti sprečava paniku, podsećajući na ispražnjene police toaletnog papira tokom pandemije.
„Kažemo državama članicama: 72 sata samodovoljnosti je ono što preporučujemo,“ poručila je Lahbib. Ova inicijativa deo je šireg plana pod nazivom „Strategija za spremnost EU“ koji se priprema za različite scenarije, uključujući prirodne katastrofe i druge krizne situacije.
Nije reč samo o savetima. Neke zemlje već preduzimaju konkretne korake. U Poljskoj, ministar odbrane Władysław Kosiniak Kamysz uverava javnost da će svako domaćinstvo do kraja godine dobiti vodič za preživljavanje.
Švedska je građanima distribuirala ažuriranu žutu knjižicu pod nazivom ‘u slučaju krize ili rata’, dok je Finska objavila novi online vodič za pripremu na „incidente i krize“.
Iza zatvorenih vrata, pak, vođeni su ozbiljniji razgovori. Prema dokumentu koji je procurio, Evropska unija ima pet godina da izgradi odbrambeni sistem koji će biti u stanju da „verodostojno odvrati protivnike“.
Plan pod kodnim nazivom „Spremnost 2030“ poziva na veću saradnju u nabavci oružja i postavlja cilj da najmanje 60% odbrambene opreme bude nabavljeno od kompanija iz EU i Ukrajine do 2030. godine. Kao kĺjučna pretnja u dokumentu se navodi „militarizovana Rusija“.
Geopolitički trenutak je kompleksan. Sjedinjene Američke Države pod predsednikom Donaldom Trampom nedavno su uvele nove, oštre sankcije protiv dva najveća ruska naftna giganta, „Rosnjefta“ i „Lukoila“.
Ovaj potez, koji je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev opisao kao „čin rata“, usmeren je na presecanje finansijskih izvora koji podmazuju rusku ratnu mašineriju.
Istovremeno, intenziviraju se diplomatski napori. Evropski lideri podržali su Trampov stav da se neprijateljstva u Ukrajini odmah prekinu i da trenutna linija fronta postane osnova za pregovore. Razvija se i konkretniji plan koji u 12 tački predviđa bezbednosne garancije za Ukrajinu, sredstva za obnovu i put ka članstvu u EU, uz postepeno ukidanje sankcija Rusiji.
Mirovni odbor, prema predlogu, bi predsedavao Donald Tramp. Ipak, put do mira izgleda kriv. Planirani sastanak američkog državnog sekretara Marka Rubija i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova odložen je, a izvori navode neslaganje u stavovima kao razlog.
Teško je reći da li ove mere predstavljaju rutinsku opreznost ili odraz dublje zabrinutosti. Jedan deo političara, poput Kinga Gála iz grupe Patrioti za Europu, optužuje Brisel za sejanje „ratne histerije“.
Sa druge strane, zvaničnici poput potpredsednice Evropske komisije Roksane Minzatu, pripravnost upoređuju sa ugovaranjem osiguranja od nesreće – nešto što se nadate da vam neće zatrebati, ali što pamet nalaže da imate.
Dok se evropske vlade pripremaju na jedan način, a diplomatija pokušava da nađe izlaz na drugi, građanima se ostavlja da sami procene ozbiljnost situacije. Uzvici sa ulica i tiho pakovanje ‘torbi za hitne slučajeve’ možda su najiskreniji odraz vremena u kojem živimo – vremena neizvesnosti, u kojem se nada za najbolje neposredno prožima spremnošću za najgore.
Webtribune.rs
