Zlatno doba Srbije kada su maline u pitanju i po proizvodnji i ceni su iza nas, a šanse se očito propuštaju. Iz godine u godinu beležimo pad, a jedino što raste jeste nezadovoljstvo proizvođača. Toliko, da se blokiraju magistralni putevi i traži od države da obezbedi minimalnu otkupnu cenu od 180 dinara po kilogram, koja je sad duplo niža.
Slike blokirane magistrale, nezadovoljnih proizvođača, ali i putnika koji su zaustavljenih na barikadama, kao i jasni odgovori nadležnih da država neće garantovati cenu malina – to je rezime jučerašnjeg haosa koji nameće očigledno pitanje – kako smo sa vrha po proizvodnji malina došli na samo dno?
[adsenseyu1]
Dugo je Srbiji trebalo da bude u samom vrhu u svetu po proizvodnji malina, ali umesto da zadrži visoku poziciju, iz godine u godinu beleži pad, tako da smo drugo mesto zamenili petim. I ne samo to, dok ostale zemlje u svetu na talasu rastuće tražnje povećavaju proizvodnju crvenog zlata, u Srbiji je za šest godina ona smanjena za trećinu!
„Srbija na visokom drugom mestu“
Do pre neku godinu Srbija je bila na visokom drugom mestu po proizvodnji malina, danas smo na nižim pozicijama. Prema podacima FAOSTAT Ujedinjenih nacija, od 2010. do 2016. godine Rusija je povećala proizvodnju za 24 odsto, Poljska za 28 odsto, SAD za 51 odsto, Meksiko za čak 87 odsto. Istovremeno, Srbija je za taj period smanjila proizvodnju za trećinu – 36 odsto.
Sve se to odrazilo i na promenu na rang listi proizvođača. Sedam godina u nizu od 2002. do 2008. po proizvodnji bili smo drugi u svetu. Već od 2009. do 2011. padamo na treće mesto, da bi od 2012. do 2015. imali četrtu poziciju, a 2016. godinu završili na petom mestu.
Zlatno doba iza
Nezadovoljstvo proizvođača svake godine u ovo doba je isto. Ipak, ovog puta protesti su radikalniji, a malinari odlučniji. Blokiran je magistralni put ka Crnoj Gori i traži od države da obezbedi minimalnu otkupnu cenu od 180 dinara po kilogram. Pomoć se traži od ministarstva poljoprivrede, a sve glasnije i od premijerke i predsednika Srbije.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da država ne može da učini ništa kada je u pitanju cena maline.
– Oni traže cenu, a na to država ne može da utiče. Ne znam do kada će trajati blokada, to zavisi od njih. Ispunjeno je ono što su tražili ranije, a to je formiranje Nacionalnog saveta za malinu, kao i da se reši problem sa đubrivom. To je sve rešeno, a kod cene država ne može ništa – izjavio je Nedimović.
I premijeka Ana Brnabić isto je saopštila – da država ne može i neće da garantuje otkupnu cenu maline, jer tu cenu diktira tržište, kao i da je je uvek spremna da razgovara sa malinarima, ali tek pošto odblokiraju magistralni put ka Crnoj Gori.
Zahtevi malinara
Šta zahtevaju malinari? Prvo i osnovno regulaciju tržišta, ali i da se stane na put onima koji prepakuju robu, kao i nezajažljivim hladnjačarima koji bi preko noći da postanu bogati, kako kažu, preko njihove muke i znoja.
– Tržište je to koje određuje cenu, a država može samo da olakša proizvođačima – stav je Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije.
Ipak, da je situacija ozbiljna jasna je čim postoji Nacionalni savet za malinu, osnovan prošle godine. Za sredu najavljuje se i sastanak Odbora za poljoprivredu na koji su pozvani predstavnici malinara.
Dok se pokušava da nađe rešenje, protesti malinara se zahuktavaju. Mirni protest nezadovoljnih malinara prijepoljskog i užičkog kraja, od vikend apretvorio se u blokadu magistralnog puta od Prijepolja ka Crnoj gori. Voćarima stiže i pojačanje Sveza malinara Srbije „Srpska malina“, koje ima članice u 13 opština širom zapadne Srbije.
Koliki je trošak proizvodnje maline
Početna cena od 50 do 80 dinara malinari ukazuju ne podmiruje ni osnovne troškove proizvodnje. Da je tako potvrđuje i Dragan Jović koji ima zasejanih 40 ari u okolini Kuršumlije. Proizvođači ovog dela Srbije za sada ne protestuju.
[adsenseyu1]
– Malinu će brati onaj ko od nje živi, kome je egzistencija, dok ostalima koji osim nje imaju neke druge voćarske ili povrtarske kulture, malina je teret. Po ovoj ceni od 80 dinara nikome se ne isplati angažovanje za 40 dana berbe, a da nema da pokrije troškove, već da je u gubitku – priča Dragan.
Na naše pitanje šta je po njemu rešenje, jer svake godine u isto vreme isti problemi – ucena hladnjačara i niska cena otkupa maline, naš sagovornik kaže:
– Država bi trebalo da nađe način i da orgranizuje otkup, da imamo skladištara i da proizvođači onda mogu da prodaju malinu kada je dobra cena. Odnosno da proizvođači budu vlasnici robe, koju mogu da prodaju kasnije, kad cena odgovara. Ovako, hladnjačari nas ucenjuju, prodajemo po ceni koju oni dogovore, a proizvođač ostaje bukvalno nezaštićen. Država bi mogla i da nađe velike kupce u inostranstvu i na taj način bi proizvođači mogli da preskoče hladnjačare.
Prošle godine prosečna otkupna cena maline u ariljskom kraju iznosila je 155 dinara za kilogram, dok u južnoj Srbiji 120 dinara. I jedni i i drugi postižu iste izvozne cene od 1,85 evra.
Beračima 200 dinara po satu
Prema Draganovoj kalkulaciji, 90 dinara koja se trenutno nudi za otkup ne zadovoljava pokriće troškova, koji su 50 dinara do berbe i 50 dinara od berbe, ukupno 100 dinara. Trošak vezivanja, obrezivanja, kultivranja, đubrenja, prskanja, okopavanja je oko 50 dinara po kilogramau i plus 50 dinara od berbe. Beračima plaća 200 dinara po satu, uz obezbeđenu hranu i prevoz. Problem je što ni oni ne mogu da se nađu.
– Ispada da za sve radim i da je ceo rizik moj. Radim za robu hladnjači, biće dobro beračima, a gde je u svemu tome proizvođač – pita Dragan Jović.
Maline počinju da zre. Ali, kako kaže naš sagovornik, on neće odmah krenuti u berbu. Sada se ne isplati.
(Blic)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
