Rezolucija EP kojom se Rusija proglašava sponzorom terorizma šalje poruku da EU Ukrajinu još više mora snabdevati oružjem, a protiv Rusije mora još više raditi na diplomatskom planu, što drastično smanjuje manevarski prostor za bilo kakav politički dogovor u skorijoj budućnosti, ocenjuje Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.
Evropski parlament (EP) usvojio je u sredu, na plenarnoj sednici u Strazburu, neobavezujuću rezoluciju kojom je Rusija zbog vojne operacije u Ukrajini svrstana u red država koje sponzorišu terorizam. Dokument su podržala 494 evroposlanika, 58 je glasalo protiv, dok su 44 bila uzdržana.
Prema rečima Dušana Prorokovića, proglašavanje neke države za sponzora terorizma je mera koja se retko upotrebljava i do sada je od strane različitih država upotrebljena prema zemljama poput Avganistana, Irana, Saudijske Arabije ili Pakistana. Nakon primene takve mere, naglašava naš sagovornik, uglavnom dolazi do prekida političkih odnosa i problematizacije narednih koraka, odnosno čitave komunikacije.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Opasan korak
„Ovakav potez EP je, sa jedne strane, verovatno motivisan potrebom preduzimanja nekih daljih koraka protiv Rusije. Oni bi da imaju inicijativu, a možda tu ima i nekih ličnih ambicija jer što si veći protivnik Rusije, to si više kandidat za nekog komesara u tim kombinacijama posle nekih narednih izbora. Ali to je, sa druge strane, izuzetno opasan korak jer se svaka kriza mora rešavati pregovorima, a kako pregovarati sa Rusijom ako se ona proglasi državom koja sponzoriše terorizam? Onda tu nikakvih pregovora više nema, a jedina opcija ostaje vojna pobeda”, primećuje Proroković.
Problem bi postao još veći, dodaje, ukoliko bi na osnovu ovog postupka Evropskog parlamenta, Savet EU ili Evropska komisija doneli neku obavezujuću odluku.
„Za sada je taj problem politički izražen, ovo je politička poruka Evropskog parlamenta da nikakvih pregovora sa Rusijom neće biti, da je Rusija taj loš momak u međunarodnim odnosima i da Ukrajini treba pružiti svaku vrstu vojne, ekonomske i političke pomoći da bi intenzivirala svoje napore na terenu i da bi se ovaj sukob učinio još gorim, a kriza eskalirala. Ali, ako to dođe do nivoa ovih daleko ozbiljnih institucija Evropske unije, onda ulazimo u veliki problem i pretpostavljam da smo samo na korak od toga da dođe do nekog većeg sukobljavanja između Evropske unije i Rusije”, upozorava Proroković.
Mač sa dve oštrice
Kako kaže, teško je pretpostaviti kako bi se to sukobljavanje manifestovalo, ali tu verovatno ne bi više bilo nikakvih otvorenih komunikacionih kanala.
„Dakle, ova rezolucija jeste neobavezujuća, ali je politički to mač sa dve oštrice. Poslanici Evropskog parlamenta misle da na ovaj način nastavljaju tu političku inicijativu da stvari „drže pod kontrolom” i da vrše pritisak na Rusiju, ali je to loša poruka za njih same jer ako nema pregovora – šta je rešenje? Ako nema razmišljanja o političkoj opciji kojom bi se ova kriza završila, onda na raspolaganju ostaje samo oružje. S tim u vezi mislim da će Savet EU i Evropska komisija ipak malo drugačije gledati na ovaj potez Evropskog parlamenta i da neće ovu neobavezujuće rezoluciju pretvoriti u neki dokument obavezujućeg karaktera”, ocenjuje Proroković.
Do sada smo, ukazuje naš sagovornik, bili svedoci brojnih skandaloznih poteza usmerenih protiv Rusije, poput zamrzavanja ruske imovine, nacionalizacije ruskih kompanija i pokušaja potpune izolacije ruskih državljana, poteza koji se prosto ne vuku jer posledice mogu biti katastrofalne:
„Recimo, ovo oko zamrzavanja ruske imovine ili nacionalizacije preduzeća je legitimisano kao princip, isto kao što su legitimizovali kao princip tu svoju glupost na Kosovu 2008. godine, pa evo kako im se obija o glavu već deceniju i po. Tako i ovo što sada rade može da im se obije o glavu narednih deceniju i to ne samo u njihovim odnosima sa Rusijom, već uopšte u međunarodnoj politici.
Ovo je sramotno sa tog stanovišta što se Rusija pokušava ugurati u red nekih slučajeva koji su bili vrlo problematični sa raznih aspekata u svetskoj politici prethodnih godina. Za njih je Rusija parija, ali sa druge strane vidimo da je u ovom nezapadnom delu sveta Rusiju ipak svi anticipiraju kao veliku silu, kao relevantnog igrača i solidnog partnera”.
Šta će reći članice BRIKS-a
U tom smislu će, smatra Proroković, biti interesantno videti kako će na ovo reagovati članice BRIKS-a, jer je reč o zemljama koje opredeljuju dinamiku globalne ekonomije i koje mogu zajedničkim aktivnostima da garantuju bezbednost u različitim delovima sveta.
„Da li to što te zemlje sede za istim stolom sa Rusijom, donose zajedničke odluke, potpisuju zajedničke deklaracije znači da su i oni parije u međunarodnim odnosima, da su i oni nedorasli zapadnim zemljama? U tom kontekstu ovo jeste zaista skandalozno i može proizvesti neke dalje efekte. To ćemo tek gledati, ali zbog svega toga ponavljam da je ovo mač sa dve oštrice jer koliko god se poslanicima Evropskog parlamenta čini da ovo rade u korist Evropske unije, toliko treba istaći da ovo ide na veliku štetu ne samo Evropske unije, nego kolektivnog Zapada”, zaključuje Dušan Proroković za Sputnjik.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Sandra Čerin (sputnik)
