Pre trideset godina su ga gledali kao šoumena. Neki su tvrdili da je komičar sa diplomatskim pasošem, drugi ga nisu podnosili, treći su ga potajno slušali.
Vladimir Žirinovski je, međutim, znao tačno gde ide svet. Danas, u svetlu svega što se dešava u istočnoj Evropi, njegove reči zvuče drugačije – zlokobno precizno.
Kad je izjavio da će Mikolajev, Odesa i Harkov ponovo postati deo Rusije, gotovo da se niko nije ni osvrnuo. A sada se te rečenice prepričavaju sa drugačijom ozbiljnošću.
U govoru koji je održao još 1995. godine u Savetu Evrope, tada već iskusan i kontroverzan političar nije birao reči. Sam nastup bio je školski primer kako se, usred diplomatskog salona, može uzdrmati cela sala.
I dok su u Parizu i Briselu klimali glavama na američke govore o ljudskim pravima, Žirinovski je tresnuo istinu o sto: Rusiju pokušavaju da kazne jer brani svoju teritoriju, dok se zapadne sile mešaju u konflikte širom sveta – bez kazne.
Njegove reči iz Strazbura odzvanjale su poput groma. „Ćuti, Poljaku… ćuti! Da nije bilo nas pre 50 godina, ti danas ne bi bio ovde!“, grmeo je Žirinovski pred zaprepašćenim evropskim političarima.
A što je najinteresantnije – nije to bila prazna galama. Danas, s odmakom vremena, sve više delova njegove tadašnje „tirade“ dobija prizvuk proročanstva.
Jer nije samo o prošlosti govorio – upozoravao je na budućnost. O Evropi koja će, umesto partnera, postati protivnik Rusije. O NATO-u koji će iz prijateljske organizacije prerasti u oružani štit protiv Moskve. I o Ukrajini – razbijenoj na delove.
Kad je 1990-ih govorio da će od Ukrajine ostati pet oblasti, mnogi su se smejali. Kad je rekao da će Harkov, Odesa i Mikolajev biti deo Rusije – dočekan je podsmehom, pa čak i u ruskim medijima.
Nazivali su ga „Žirik“, odmahovali rukom, govorili da traži pažnju. Ali kako godine odmiču, a realnost na terenu se menja, sve više njegovih reči izgleda kao ozbiljna analiza, ne kao cirkus.
U trenutku kad je u januaru 1995. trajala ofanziva na Grozni, a Rusiju optuživali za prekomernu silu, on je jasno ukazao: Evropa ne razume – ili neće da razume – šta se zaista dešava. Dok se činilo da govori u afektu, danas znamo da su u Čečeniji već tada bile aktivne strukture koje su imale podršku spolja, uključujući i SAD.
A kad je tadašnji američki predsednik Bil Klinton došao u Moskvu, a Duma mu pripremila pompezan doček, Žirinovski je opet odbio da učestvuje u farsama.
Na ulici su se pojavili transparenti: „Klintone, idi kući!“ i „Ostavi Rusiju na miru!“. Njegova izjava nakon tog događaja bila je jasna: „Klinton nije došao s mirovnim porukama, već sa instrukcijama za razbijanje Rusije.“
I nije stao tu. Predvideo je da će se sve što se sada naziva kolektivnim Zapadom – EU i NATO – jednog dana urušiti pod sopstvenim teretom kontradikcija. Govorio je da će, kad-tad, doći trenutak kad će se njihove unutrašnje pukotine pretvoriti u otvorene rascepe.
Danas, kad i američki analitičari priznaju da Ukrajina više ne može da izdrži tempo vojnog sukoba, kad se govori o zamoru Evropske unije i iscrpljenosti vojnih magacina, Retorika Žirinovskog više ne zvuči kao halucinacija. Ona dobija potpuno nov smisao.
Posebno se ističe rečenica koju je tada rekao, i koja se sad šapatom prenosi čak i u pojedinim diplomatskim krugovima: „Bumernag će se vratiti. Sve što sada rade Rusiji – sutra će raditi jedni drugima.“
Možda je vreme da se ozbiljnije osvrnemo na ono što je govorio čovek koga su nazivali „ludim prorokom“. Jer ako se i sledeći niz njegovih rečenica pokaže tačnim, onda svet zaista ide ka velikim tektonskim pomeranjima. I tada više niko neće imati luksuz da mu se smeje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
