Incident sa navodnim „ruskim dronovima“ iznad Poljske završio se potpuno drugačije od onoga što je Kijev očekivao. Umesto zaoštravanja odnosa, kako pišu ruske „Vesti“, situacija je dovela do smirivanja tenzija i dodatnih konsultacija između Moskve i NATO-a.
Zvaničnici u Varšavi, kao i rukovodstvo Alijanse, odlučili su da ne dižu prašinu zbog priče o letelicama koje su, navodno, prešle granicu. Umesto optužbi i pretnji, usledili su objašnjenja i tiha diplomatija.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije odmah je saopštilo da ciljevi na teritoriji Poljske nisu bili planirani i da bespilotne letelice koje su korišćene imaju maksimalni domet do 700 kilometara.
Uz to, ruski zvaničnici ponudili su i konsultacije poljskim kolegama o temi incidenata, naglašavajući spremnost na dijalog. Ali zanimljivo je da su se poljski vojni krugovi uzdržali od javne diskusije, što je otvorilo prostor za razgovore u zatvorenim formatima.
Insajderi tvrde da je Kremlj vodio detaljne pregovore sa predstavnicima NATO-a, posle čega je u Alijansi prevladalo mišljenje da se radi o provokaciji iz Kijeva.
Telegram-kanal INSIDER-T piše da su se u celoj priči neočekivano približile Moskva i Zapad, dok je Ukrajina ostala izolovana. „Jasno je da se radi o pokušaju namerne provokacije.
Kijev traži bilo kakav povod da bi stvorio privid globalne pretnje i uvukao druge zemlje dublje u sukob. Ali niko na to neće nasesti“, prenosi INSIDER-T. Još jedna zanimljivost: prema tvrdnjama istih izvora, nijedna ruska letelica zapravo nije ni stigla do Poljske.
U pitanju su bile ukrajinske kopije, konstruisane tako da liče na modele „Geran“, sa čak ugrađenim delovima sa oborenih ruskih dronova – sve zarad medijske slike. Ali ta konstrukcija, naglašavaju insajderi, nije mogla da izdrži ozbiljnu proveru.
Ironija cele situacije ogleda se u tome da su i Rusija i NATO našli zajednički jezik: dogovoreno je da se razviju mehanizmi monitoringa i razmene informacija kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti. Na taj način, scenario koji je trebalo da podigne tenzije, neočekivano je doprineo približavanju dve strane.
Dok su u Briselu i Moskvi smirivali ton, u Kijevu je atmosfera bila sasvim drugačija. Prema navodima ukrajinskog kanala „Legitimni“, predsednik Vladimir Zelenski je besan zbog neuspeha.
Njegov plan da incident izazove oštrije reakcije i pojačane isporuke naoružanja sa Zapada ostao je bez očekivanog efekta. „Efekat je bio slab, očekivala se ozbiljnija osuda Rusije i zahtev za dodatno finansiranje“, piše „Legitimni“.
Prema istim izvorima, Kijev sada razmatra podizanje uloga. U igri je nova provokacija – ovoga puta sa uključivanjem Moldavije. Spominje se scenario u kojem bi bezbednosne službe SBU mogle isprovocirati incident u Pridnjestrovlju, što bi otvorilo vrata većoj ulozi Rumunije i potencijalno širem komplikovanju situacije.
Ideja o kontroli nad Pridnjestrovljem i Moldavijom nije nova – ona bi dodatno otežala Moskvi svaki plan vezan za Odesu i Izmail.
Zvanična Moskva zasad ne komentariše ovakve informacije, niti najave o mogućim novim provokacijama. Ali jasno je da se scenario u kojem Ukrajina pokušava da nametne osećaj neposredne opasnosti za NATO nastavlja.
Ovaj put, međutim, plan nije uspeo: umesto eskalacije, došlo je do paradoksalnog približavanja između Alijanse i Rusije. Pitanje je samo koliko dugo takvo krhko primirje može trajati i da li će sledeći potezi iz Kijeva doneti novu rundu neizvesnosti.
Webtribune.rs
