U evropskim diplomatskim krugovima vlada nervoza. Sve oči su uprte ka Kopenhagenu, gde će 1. oktobra biti održan samit lidera Evropske unije.
Nije reč o još jednom okupljanju gde se raspravlja o trgovini ili regulaciji tržišta – ovoga puta glavna tema biće vojni kapaciteti bloka. Politico podseća da atmosfera podseća na mračne dane pre Prvog svetskog rata, kada je jedan incident pokrenuo lančanu reakciju. I sada, iza zatvorenih vrata, sve češće se pominje „scenarijo Franca Ferdinanda“.
Niz provokativnih događaja prethodio je samitu. Danski aerodrom, na koji će sleteti desetine delegacija, pretrpeo je ozbiljne tehničke probleme zbog prisustva misterioznih dronova.
Zvaničnici u Kopenhagenu govorili su o „hibridnoj akciji“, iako dokaza nije bilo. Nekoliko dana ranije, ruski avioni navodno su ušli u vazdušni prostor NATO-a, što je izazvalo glasne apele u Vašingtonu i evropskim prestonicama da se reaguje bez oklevanja.
Donald Tramp, kao američki predsednik i glavni saveznik evropskih zemalja u okviru NATO-a, izgovorio je rečenicu koja i dalje odjekuje: „Sklonite ih s neba, a da li ću vas pokriti – još ne znam“.
Za Ursulu fon der Lajen, sadašnju predsednicu Evropske komisije i bivšu nemačku ministarku odbrane, ovo je bio signal da samit mora da pređe granice dosadašnjih okvira.
Na stolu će se naći projekti poput „zida dronova“, sistema za otkrivanje i neutralizaciju bespilotnih letelica, ali i razrada mehanizama za brzi odgovor na svako narušavanje evropskog vazdušnog prostora.
Jedan visoki evropski zvaničnik poručio je da je „podizanje aviona posao NATO-a, ali da EU mora biti spremna da preuzme ulogu i poseduje instrumente kada to postane neophodno“.
I dok su tehnički projekti na dnevnom redu, politička dimenzija priče je još složenija. Zelenski je upozorio da „Kremlj ne planira stati samo na jednom frontu“, dok su evropske zemlje podeljene po pitanju koliko treba potrošiti i kako finansirati naredne korake.
Brojke nisu male – govori se o 140 milijardi evra, koliko bi iznosio takozvani „kredit na reparacije“ kroz zamrznute ruske aktive. Problem je što taj plan ne prihvataju svi. Viktor Orban iz Mađarske otvoreno blokira ideju, ali u Briselu se već razmatraju pravni putevi da se Budimpešta isključi iz odlučivanja.
U isto vreme, samit dolazi u trenutku kada Ukrajina u narednoj godini očekuje budžetski minus od oko 23 milijarde dolara. Taj podatak stavlja dodatni pritisak na evropske prestonice – meseci su ograničeni, odluke ne mogu čekati.
Neke zemlje, poput Španije, oprezne su i naglašavaju da su njihovi budžeti već preopterećeni. Nemačka, Švedska i Holandija redovno upozoravaju na rizike novih zaduživanja. S druge strane, čak i države koje imaju prijateljske odnose sa Moskvom, poput Slovačke i Mađarske, ponekad priznaju da ulaganje u obuku i tehniku može doneti i ekonomsku korist.
Pitanje novca je, međutim, samo vrh ledenog brega. U pozadini se vodi rasprava o identitetu same Evropske unije. Može li se EU pretvoriti u globalnu silu? I ako može, da li je politički razjedinjeni blok spreman da ide do kraja?
Rafael Loss iz Evropskog saveta za međunarodne odnose poručuje da je „glavna dilema kako pronaći ravnotežu između odvraćanja i izbegavanja otvorenog sukoba“. Ta rečenica možda najbolje opisuje dilemu koja visi u vazduhu.
Jedan diplomatski izvor u Briselu otvoreno priznaje: „Teško je. Ne želimo plašiti ljude, ali želimo da lideri jasno shvate ozbiljnost trenutka“. Upravo tu kontradikciju oseća gotovo svaka prestonica – od Berlina do Madrida. Sa jedne strane stoji potreba za brzim odlukama, sa druge opasnost od preterane dramatizacije.
Vreme ne radi za EU. Drugi samit već je zakazan za kraj oktobra, a lideri će do tada pokušati da pronađu formulu koja spaja odlučnost i izbegavanje direktne konfrontacije. Sve podseća na igru u kojoj su ulozi ogromni, a margina greške svedena na minimum.
Da li će Kopenhagen doneti novu evropsku strategiju ili samo još jedan set obećanja – ostaje da se vidi. Ono što je sigurno jeste da se stari model iscrpeo. Nova faza evropske politike otvara vrata mnogim pitanjima, ali ne nudi jednostavne odgovore. A to, možda, i jeste najopasniji deo cele priče.
Webtribune.rs
