Hajnrih Himler ostao je zapamćen kao arhitekta nacističkog projekta istrebljivanja Jevreja, pri čemu je u tom čudovišnom masakru poznatom pod imenom holokaust živote izgubilo čak šest miliona ljudi zbog svoje vere.
Šta se zbivalo u glavi takvog čoveka? Odgovor na to pitanje skriva se u Himlerovim dnevnicima na više od 1.000 stranica.
[adsenseyu1]
Na kraju II svetskog rata mislilo se da su zauvek izgubljeni njegovi dnevnici iz 1938., 1943. i 1944. godine. Ali, oni su pali u ruke sovjetskoj Crvenoj armiji i od tada su skupljali prašinu u vojnom arhivu u Podolskom pored Moskve, zavedeni pod nazivom ‘Dnevnik’.
Sada su istraživači nemačkog istorijskog instituta u Moskvi proveli nekoliko meseci proučavajući Himlerove zapise za koje su utvrdili da predstavljaju dokument od neverovatnog istorijskog značaja.
Po onome što se iz Himlerovih dnevnika može zaključiti, šef SS-a i Gestapa bio je kontradiktoran čovek koji je planirao i naređivao masovne egzekucije, a s druge strane prema porodici, prijatlejima i poznanicima bio je neverovatno brižan.
Bio je poznat po tome da ne podnosi krv. U avgustu 1941. gotovo se onesvestio kada mu je mozak jedne od njegovih žrtava poprskao kaput dok je nadzirao masovno streljanje Jevreja pored jame u blizini Minska u Belorusiji.
[adsenseyu4]
Kad je posetio koncentracioni logor Bučenvald u Nemačkoj, Himler je u dnevniku zapisao: „Gricnuo sam malo u kafiću u SS-kazinu“.
Njegova neosetljivost na muke svojih žrtava naprosto je zapanjujuća. U dnevniku iz 1943. napisao je da svedoči „efikasnosti“ dizel motora u nacističkom logoru smrti Sobibor u okupiranoj Poljskoj, gde je 400 ljudi ubijeno samo da bi se isprobala nova tehnologija, Himleru na veselje. Istog dana zabeležio je kako se dobro najeo na banketu SS-a.
U jednom dnevničkom zapisu iz 1944. u istom danu zapisao je da ga je njegov lekar masirao, a posle toga je naredio streljanje deset Poljaka. Istog dana pozvao je da se u Aušvicu postave novi psi čuvari „sposobni da rastrgaju svakog osim svojih trenera“.
Dnevnici svedoče da se Himler od 1943. do 1945. službeno sastao s 1600 ljudi. Ali, prema njegovim beleškama imao je vremena i za druge interese, poput karlinga, gledanja filmova i posmatranja zvezda. Tvorac Himlerovog „Konačnog rešenja“ bio je opsednut astrologijom i arijevskom mitologijom na kojoj su nacisti temeljili svoju propagandu.
[adsenseyu1]
Hitleru je 1943. preporučio da SS-ovce u Staljingradu hrani suvim obrocima, inspiriran Džingis kanom i prehranom njegovih ratnika.
Iako se čini hladnokrvnim i neosetljivim, Himlera je engleski kapetan Erik Braun, koji ga je ispitivao kad je uhvaćen na kraju rata, opisao kao „plačljivog kukavicu“ koji je bio preplašen oko toga šta će mu se dogoditi. Himler je u maju 1945. pobegao iz Berlina prerušen u običnog vojnika s falsifikovanim papirima na ime Hajnrih Hicinge, ali ubrzo su ga uhvatili pripadnici savezničkih snaga u severnoj Nemačkoj.
Kako ga je čuvar dugo zadržavao, Himler se na kraju naljutio i rekao: „Ja sam Hajnrih Himler“, na šta mu je ovaj odgovorio: „Da, a ja sam Julije Cezar“.
Dok je bio pod nadzorom Britanaca, 44-godišnji Himler je posle nekoliko dana počinio samoubistvo pregrizavši tabletu cijanida koju je držao sakrivenu u ustima.
(Jutarnji)[adsenseyu5][adsenseyu6]
