Izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje je trebalo da zaštite dužnike u stvari su uglavnom samo šminka, kažu u organizaciji Krov nad glavom, koja se već nekoliko godina bori za pravo na stanovanje.
Naime, najveću pažnju javnosti privukao je član po kome neće moći da se proda jedna nekretnina dužnika ukoliko je dug manji od 5.000 evra. Kvaka je u tome da ovo važi samo za „komunalne i srodne“ dugove. Dakle, teza koja se ovih dana mogla čuti u javnosti da neće moći da se prodaju stanovi za nesrazmerno mala dugovanja i nije baš tačna. Ukoliko banka potražuje manje od 5.000 evra, i dalje možete ostati bez stana. Ivan Zlatić iz udruženja Krov nad glavom kaže da su u samoj Komori izvršitelja rekli da postoji samo jedan slučaj u kome je stan prodat zbog duga manjeg od 5.000 evra.
„U stvarnosti to je izmena koja će olakšati život samo malom broju ljudi. Mislim da je to pitanje šminke, da bi se reklo kako je zakon socijalno odgovoran, pošto je u Hrvatskoj recimo limit 2.000 evra, što je smešno. Naš stav je da se mora zaštititi pravo na dom i da se nekretnina koja je dom ne može prodati zarad namirenja dugova i tačka“, kategoričan je Zlatić.
On napominje da nivo siromaštva u našem društvu nalaže da se jedini dom izuzme kao sredstvo namirenja duga i zato što sistem socijalne zaštite skoro i ne postoji.
„Ti ljudi koje izbace iz jedinog stana nemaju načina da se zaštite. Ako nemaju porodicu ili nekoga da ih primi, oni bukvalno izlaze na ulicu“, napomenuo je Zlatić dodajući da je dobro i što se zaštitnik građana oglasio nedavno i rekao da će pomoći da proces izvršenja bude humaniji.
„To je prvi put od 2011. godine (donošenja zakona) da je neko uveo koncept humanosti u izvršenje i da je primećeno da je dužnik – čovek“, kaže on.
[adsenseyu1]
Zanimljivo je da je oko ovog člana bilo i okršaja u Skupštini i to između predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković i ministarke pravde Nele Kuburović.
Gojković je pozvala ministarku da izmeni zakon kako bi bili zaštićeni svi bez obzira prema kome je dug nastao, a na kraju je podnela i amandman koji nije prihvaćen. Kuburović je ostala pri stavu da bi ovo dovelo do zloupotreba i da ukoliko bi se zabrana prodaje jedine nekretnine proširila na sve verodostojne isprave bilo dovedeno u pitanje poslovanje i menični promet.
– Neko bi izdavao više menica za iznos obezbeđenja od 5.000 evra i samim tim sebe zaštitio da ne može da se sprovede izvršenje na njegovoj nepokretnosti. Isto tako bi bilo kod izdavanja čekova – rekla je ministarka za skupštinskom govornicom odbijajući i predlog Maje Gojković da se ova klauzula primenjuje samo na dugove fizičkih lica. A zanimljiv je i komentar predsednice parlamenta da su oni koji su prvi otvorili kancelarije postali izuzetno imućni, kao i da jedino oni i javni beležnici kupuju stanove po Srbiji.
Ovo nas dovodi i druge važne promene u zakonu koja zabranjuje zaposlenima u kancelariji izvršitelja i srodnicima do četvrtog kolena da učestvuju u aukciji nekretnine u procesu izvršenja. Ivan Zlatić ističe da je ovaj član donet pre svega zbog poznatog slučaja Aksentijević kada je stan ove porodice sa Novog Beograda kupio sin izvršitelja.
„I ovo spada u domen kozmetičkih promena, jer je prema našem iskustvu sistem nameštanja aukcija jako sofisticiran. Čitav parazitski ekosistem je stvoren oko tih aukcija kako bi se nekretnina prodala po što nižoj ceni, kako bi se posle zaradilo na preprodajama. Mislim da će ova promena u zakonu teško promeniti nešto u vezi s tim. Recimo da je ovo rešenje postojalo u slučaju Aksentijević, to i dalje ne bi sprečilo njihovo iseljenje, a to je najvažnije“, poručuje on.
U Komori javnih izvršitelja juče nisu mogli da odgovore na pitanja Danasa.
Zakon štiti prevarante
U skupštinskoj debati i u široj javnosti potpuno je promakla izmena člana 195, koja predviđa da prilikom prinudnog iseljenja troškove postupka „predujmljuje kupac nepokretnosti, a snosi ih neposredni držalac čije se iseljenje sprovodi“, upozorava Krov nad glavom. Ova odredba će, smatraju oni, još više obespraviti najčešće žrtve nepravdi u izvršnom postupku, takozvana „treća lica“, čija su prava i u dosadašnjem Zakonu bila potpuno pogažena.
Tu se radi o slučajevima kada su ljudi kupovali stanove u izgradnji ili neuknjižene, a na kojima su se vodili imovinski sporovi za koje oni uopšte nisu znali. Poznati su slučajevi da su iseljavani kupci stanova zato što je investitor nekome ostao dužan i dobio ga na sudu. Sada, posle ovih izmena, osim što ih izbace iz stana, ta „treća lica“ moraće i da snose troškove izvršenja.
„Pravnička fraza ‘treća lica’ se zapravo odnosi na sve građane Srbije koji su proteklih decenija svoj krov nad glavom tražili i nalazili tako što su kupovali stanove u izgradnji, u neuknjiženim objektima, kupujući jedine nekretnine koje su, zbog rizičnog pravnog statusa, mogli sebi da priušte. Danas vlast i njeni mediji sole pamet ‘trećim licima’ koja dođu pod udar izvršitelja da je trebalo da paze šta kupuju. Kao da smo zapravo glupi i naivni, a ne opljačkani i siromašni“, ocenjuju oni dodajući da nametanje troškova sopstvenog iseljenja ljudima koji su i inače „ni krivi ni dužni“ za položaj u koji su dovedeni, predstavlja jedan od vrhunaca ekonomskog nasilja u Srbiji.
(Danas.rs)
