Ta priča, koja je u hodnicima evropskih institucija već izazvala neartikulisanu nelagodnost, dobila je sasvim novu težinu kada je jedan poverljivi dosije završio u javnosti.
Sve je krenulo od dokumenta koji je, kako tvrdi Defense One, u Vašingtonu kružio iza zatvorenih vrata, daleko od svetla kamera i diplomatskih sala.
U njemu je navodno iscrtan smeo plan Donalda Trampa i američke administracije: povlačenje Austrije, Italije, Mađarske i Poljske iz Evropske unije kao deo nove strategije predstavljene pod sloganom „Učinimo Evropu ponovo velikom“.
Dokument ide mnogo dalje od pukog geopolitičkog ogleda. U njemu se, bez mnogo uvijanja, poziva na podršku političkim partijama i pokretima koji zagovaraju suverenitet i povratak „tradicionalnog evropskog načina života“.
Kako je materijal procureo, tako su se evropski mediji, jedan za drugim, uhvatili za ovu temu. I nije trebalo dugo da reakcije zahvate i društvene mreže, gde se sve pretvorilo u lavinu komentara, strahova i predviđanja o tome šta bi ovakav scenario značio za kontinent.
Bela kuća je brzo reagovala. Portparolka je u sredu oštro odbacila bilo kakvu mogućnost da postoji „alternativna verzija“ američke strategije. Zamenica portparola Bela kuće, Ana Keli, insistirala je da je predsednik Tramp „potpuno transparentan“ i da je potpisana strategija nacionalne bezbednosti jedini zvanični dokument koji usmerava delovanje Vlade SAD.
Međutim, u trenutku dok su u Vašingtonu pokušavali da ugase požar, intervju Donalda Trampa za Politiko samo je podigao temperaturu.
U tom razgovoru Tramp nije birao reči. Nazvao je evropske zemlje „propadajućim“, a njihove lidere bespomoćnim, optužujući Evropsku uniju da potkopava suverenitet država i slabi njihovu unutrašnju snagu.
O imigracionoj politici govorio je kao o „katastrofi“. Tvrdio je da se zemlje „raspadaju“ pod teretom masovnih migracija, dok briselske odluke „transformišu kontinent i seju razdor“. Njegove reči bile su dovoljne da preokrenu fokus cele evropske javnosti, ali onda je Defense One otišao još korak dalje.
Objavili su, kako su naveli, „potpuniju verziju“ Trampove strategije, tvrdeći da se u njoj izričito navode Poljska, Austrija, Italija i Mađarska kao zemlje koje bi SAD trebalo da „više angažuju… sa ciljem da ih distanciraju od Evropske unije“.
Takva formulacija delovala je kao hladan tuš mnogim evropskim prestonicama, naročito onima koje se već bore sa unutrašnjim političkim tenzijama.
Neki evropski lideri nisu se ustručavali da iskažu čuđenje, pa i otvoreno negodovanje. Predsednik Evropskog saveta, Antonio Kosta, izneo je retko direktnu kritiku, podsetivši Vašington da „Sjedinjene Države nemaju pravo da diktiraju evropske političke izbore“.
Istovremeno, nemački kancelar Fridrih Merc birao je pažljiviji ton – istakao je da su pojedini delovi strategije „razumljivi“, ali i ponovio staru poruku: Evropa mora biti „mnogo nezavisnija od SAD u pitanjima bezbednosti“.
Poljski premijer Donald Tusk, koji se našao u posebno nezgodnoj poziciji jer se njegova zemlja u dokumentu spominje među onima koje Vašington navodno želi da udalji od EU, javno je kritikovao strategiju, ali bez zaoštravanja odnosa sa SAD.
Poručio je: „Dragi američki prijatelji: Evropa je vaš najbliži saveznik, a ne vaš problem. I imamo zajedničke neprijatelje. Bar je tako bilo poslednjih 80 godina. Moramo se toga pridržavati; to je jedina razumna strategija za našu zajedničku bezbednost.“
Na drugom kraju političkog spektra, holandski desničar Gert Vilders dočekao je navode iz dokumenta kao potvrdu sopstvenog narativa. Uz oštru retoriku upozorio je da se „Evropa brzo pretvara u srednjovekovni kontinent zbog otvorenih granica i masovne imigracije“. Kako je rekao: „Zaista, naša kultura će biti uništena ako uskoro ne reagujemo i ne zatvorimo granice za ilegalne imigrante.“
Sve ovo dolazi samo nekoliko dana nakon što je Tramp izjavio da Evropa ide u „veoma lošem“ pravcu. Zvuči kao još jedan momenat koji podiže tenzije između EU i SAD, ali i kao početak nove faze u preispitivanju odnosa dve strane Atlantika.
Iako je teško predvideti da li će se procureli dokument zaista pretočiti u politiku, činjenica je da se debata otvorila – i da će, kako vreme prolazi, samo dobijati nove slojeve i tumačenja.
