Bivši američki ambasador u UN i savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Bolton priznao je da je pomogao pokušaje državnih udara u stranim zemljama.
Bivši savetnik Bele kuće Bolton je to izjavio za CNN nakon saslušaanja u američkom Kongresu vezano za upad na američki Kapitol 6. januara 2021., navodi Rojters.
Članovi odbora Predstavničkog doma, koji istražuje nasilni upad, optužili su u utorak bivšeg predsednika Donalda Trampa da je podsticao nasilje u svom pokušaju da ostane na vlasti nakon poraza na izborima 2020. godine.
U razgovoru za CNN, Bolton je sugerisao da Tramp nije bio dovoljno kompetentan da izvede „pažljivo planirani državni udar“.
„Kao neko ko je pomogao u planiranju državnih udara, ne ovde, već na drugim mestima , znam da je potrebno mnogo truda. A to nije ono što je Tramp radio.“, izjavio je Bolton.
Na pitanje novinara, na koje tačno pokušaje misli, on je rekao da „ne želi da ulazi u detalje“, međutim, ipak je pomenuo Venecuelu.
„Ispostavilo se da to nije bilo uspešno. Nije da smo mi imali toliko veze s tim, već sam video šta je potrebno opoziciji u pokušaju da svrgne nezakonito izabranog predsednika, i nisu uspeli“, naveo je bivši američki zvaničnik.
Bolton je 2019.,kao savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, javno podržao poziv venecuelanskog opozicionog lidera Huana Gvaida vojsci da mu pomogne u svrgavanju socijalističkog predsednika Nikolasa Madura, tvrdeći da je Madurov reizbor nelegitiman, ali je na kraju Maduro ostao na vlasti.
„Osećam da ima i drugih stvari o kojima mi ne govorite, osim Venecuele“, rekla je voditeljka CNN-a, na šta je Bolton dao potvrdan odgovor, prenosi Rojters.
Mnogi spoljnopolitički eksperti tokom godina kritikuju intervencije Vašingtona u drugim zemljama, od uloge u svrgavanju tadašnjeg iranskog premijera Mohameda Mosadeka 1953. godine i rata u Vijetnamu, do invazija na Irak i Avganistan u ovom veku, ali nije uobičajno da američki zvaničnici otvoreno priznaju svoju ulogu u izazivanju nemira u stranim zemljama, navodi Rojters.
Zaharova: Apsolutno drsko kaže da se bavio planiranjem državnih udara u inostranstvu
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Boltonove izjave zahtevaju reakciju i dalju analizu, „jer je važno da se zna u kojim su to delovima sveta SAD planirale državni udar“.
„Ne sećam se da je neko ko je bio na tako visokom položaju i ko je bio direktno odgovoran za međunarodnu politiku SAD javno pričao da se bavio planiranjem državnih udara u drugim zemljama.
Dakle, ne podržavanjem „demokratskih snaga“, kako su oni ranije govorili, ne pomaganjem razvoju demokratije, pluralizma i tako dalje. Nego tako da čovek, koji je mnogo godina i za vreme različitih predsednika imao vlast, sa uživanjem i apsolutno drsko kaže da se bavio planiranjem državnih udara u inostranstvu- ja se ne sećam“, izjavila je Zaharova za radio Sputnjik.
„Vreme da SAD priznaju svoju ulogu u puču na Majdanu“
Vreme je da SAD priznaju svoju ulogu u državnom udaru u Ukrajini 2014, izjavio je danas prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.
„Opšte je poznato da su SAD pokušale da svrgnu predsednika Venecuele. Sada se čeka priznanje ključne uloge SAD u ilegalnom puču na Majdanu u Ukrajini 2014. godine, što je takođe javna tajna“, napisao je ruski diplomata na Tviteru, prenosi TAS S.
Poljanski je tako komentarisao priznanje nekadašnjeg visokog zvaničnika Bele kuće DŽona Boltona da je učestvovao u pripremama izvođenja državnih udara u inostranstvu.
Bolton je u razgovoru za CNN izjavo da postupci bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji su doveli do napada na Kapitol 6. januara 2021. nisu predstavljali pokušaj državnog udara, za koji je naveo „da zahteva lukavo i razrađeno planiranje“.
„Kao neko ko je pomogao u planiranju državnog udara, ne ovde već na drugim mestima, znam da je potrebno mnogo rada, a on to nije uradio“, dodao je Bolton.
Na pitanje da pojasni na šta se poziva u komentaru o planiranju puča, Bolton je naveo neuspeli pokušaj puča u Venecueli 2019. protiv predsednika Nikolasa Madura, iako je dodao da američka vlada nije imala „mnogo posla“ s tim.
Kada je 21. novembra 2013. godine tadašnje ukrajinsko državno rukovodstvo sa predsednikom Viktorom Janukovičem na čelu, odbilo da potpiše sveobuhvatni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, iste večeri došlo je do okupljanja demonstranata na Majdanu, Trgu nezavisnosti u Kijevu.
Te demonstracije označile su početak građanskog protesta koji je pod imenom „Euromajdan“ prerastao u masovni pokret protiv proruskog rukovodstva, koje je nekoliko meseci kasnije pobeglo iz zemlje.
Ukrajinski tužoci, koji su pokrenuli krivični postupak protiv Janukoviča zbog masovnih ubistava civila, saopštili su da su 104 osobe ubijene, a 2.500 povređeno kao rezultat nasilnih akcija vlasti protiv demonstranata od 18. do 20. februara 2014.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(tanjug)
