Ideja o Evropi od Lisabona do Vladivostoka ponovo je aktuelna – ove nedelje podržao ju je francuski predsednik Emanuel Makron na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Razlog je strah od sve jače osovine Rusije i Kine, ali i želja da se u doba krize EU pronađe nešto što bi je ujedinilo.
Makron je oživeo ideju koja se naslanja na De Golovu viziju Evrope od Atlantika do Urala i zato što je posle bregzita na pomolu nova ekonomska kriza, ocenjeno je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, čiji su gosti bili Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije, politikolog Aleksandar Pavić i Bojan Bilbija, urednik političke rubrike u listu Politika.
[adsenseyu1]
„Mora da postoji neka objedinjujuća ideja za projekat kao što je EU. Francuska vizija i početna ponuda je čvršća Unija nego što je bila dosad. A da biste uspeli da okupite toliki broj zemalja i ljudi potrebna vam je neka veća ideja. Nije više dovoljno da birokratski izdajete direktive iz Brisela, to je iscrplo energiju i više nikog ne može da inspiriše“, konstatuje Pavić. Problem je doduše, primećuje on, to što Francuska bez NATO-a ne može da projektuju snagu nigde, osim možda u frankofonskoj Africi.
Bojan Bilbija podseća da ideja koju je sada podržao Makron nije nova i da je još Mihail Gorbačov govorio o zajedničkom evropskom domu od Lisabona do Vladivostoka.
„Ta ideja je kasnije obnovljena konceptom o jedinstvenoj i nedeljivoj bezbednosti u Evropi. Tadašnji predsednik Medvedev je to promovisao prvi put u Berlinu 2008. godine, a onda i u Beogradu 2009. godine. I na tome se stalo, jer je, naravno, opet došao pritisak iz Vašingtona da se o tome ne razmišlja“, podseća Bilbija.
Međutim, prema rečima Bilbije, ponovno, pa čak i provokativno zalaganje Makrona za Evropu od Lisabona do Vladivostoka treba posmatrati i u svetlu njegove podrške zajedničkoj evropskoj vojsci, ali i u širem evropskom kontekstu: u Italiji je pala Vlada i novi politički pakt prave Salvini i Berluskoni, koji je u dobrim odnosima sa Putinom, uprkos protivljenjima gradi se „Severni tok 2“, a kažu da će biti i „Severni tok“ 3 i „Severni tok 4“.
[adsenseyu1]
„Tu je već reč o ozbiljnoj integraciji i to oko energenata. Kao što je Evropa nastala na ideji uglja i čelika tako bi nova Evropa od Lisabona do Vladivostoka nastala na ideji gasa i nafte. To je ono što inicijalno objedinjuje narode i nacije, pa i čitave kontinente, a tek onda dolaze političke i svake druge integracije“, objašnjava Bilbija.
Prema rečima Dušana Gujaničića, svi na Zapadu znaju i osećaju, bez obzira da li će to priznati ili ne, da je Rusija deo iste evropske civilizacije.
„Istovremeno, Makron je čovek ideološki neopterećen, nastupa kao pragmatik, inteligentan je i zato šta god mu se učini kao zgodna ideja on može da je lansira kao probni balon. U tom smislu i vidim njegovu izjavu o Evropi od Lisabona do Vladivostoka, a on je znao da će to proizvesti asocijaciju na De Gola“, navodi Gujaničić.
Pavić dodaje da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nedavno takođe govorio o neophodnosti stvaranja zajedničkog evropskog bezbednosnog i humanitarnog prostora, koji je potrebniji nego ikad.
„Francuzi i NATO su ismejali tu ideju pre nekoliko godina zato što je to potpuno suprotno onome što oni žele da urade, a to je da nastave da šire NATO i sistem agresivnog neoliberalnog kapitalizma. To je sudar ideja. A Rusi neće pristati na bilo šta osim toga. Francuska bi sada morala da se odrekne praktično vodećeg principa NATO-a, a to je ekspanzija, kako bi pristala na ono za šta se zalažu Rusi, a i Kinezi“, kaže Pavić.
Bilbija tvrdi da su u Parizu, imajući u vidu izmenjenu političku konfiguraciju na teritoriji čitave Evrope, sigurno stavili prst na čelo.
[adsenseyu4]
„Kad vide ekonomski prodor Kine, koji niko ne može da zaustavi i koji prodire bez zazora direktno u srce Evrope, kad vide vojnu moć Rusije, kad vide Šangajsku organizaciju, kad vide bedem kojem se priključila i Turska, koja pravi zaokret, onda se pitaju kud ćemo mi dalje, da li zaista želimo da nastavimo da se bijemo sa Rusima“, opisuje stanje gost Sputnjika.
On podseća da je Evropa izgubila mnogo više od sankcija nego Rusija, koja se pri tome ni za milimetar nije pomerila sa početnih pozicija, dok u Evropi više ne postoji monolitnost u tvrdom stavu prema Rusiji.
„Oni vide sve te procese i shvataju da im je potrebna nova strategija, novi model za budućnosti, a ovo je ispipavanje terena i moguće postavljanje temelja za neku buduću platformu. Stare matrice više ne važe“, ističe Bilbija.
To što je Makron iskoračio sa smelijim idejama ne znači da je on lud nego da je konačno došlo vreme kad će neko to otvoreno reći, a to je nešto od čega se Vašingtonu diže kosa na glavi, primećuje naš sagovornik. Zato SAD, nastavlja Bilbija, igraju na novu Evropu, na Poljsku, gde bi da razmeste rakete.
„Čini mi se ipak da više nema toliko naivnih u Evropi. Videli su kako je prošla Ukrajina, to je bia snažna pokazna vežba gde su snažno dobili po prstima. Ne verujem da ima voljnih u Evropi da prime još takvih udaraca, tim pre što postoji mogućnost mirne saradnje sa Rusijom. Putin i Kremlj, iako su dobili sankcije koje su imale svoje posledice, tom demonstracijom moći u Ukrajini pokazali su svima šta ih čeka ako bi krenuli nasiljem da ugrožavaju ruske interese“, kaže urednik Politike.
Čuvajte se Danajaca kad donose darove
[adsenseyu4]
Ipak, sagovornici Sputnjika napominju da glavna prepreka za bolje odnose Evrope i Rusije ostaje Amerika, a da ponovo lansirana ideja o Evropi od Lisabona do Vladivostoka zasad ostaje na rečima.
„Rusi nisu zaboravili staru mudrost: ’Čuvajte se Danajaca kad donose darove‘. Zapad je majstor u marketingu i ofanzivama šarma. Međutim, iza blistave spoljašnjosti nema nikakve sadržine. Oni savršeno mogu da upakuju stvar, ali iza tih lepih reči biće teško da se izvuče nešto konkretno osim ako ne uvide da je đavo odneo šalu, a onda će biti spremni na ogromne ustupke. Zašto je EU morala da sledi Ameriku 2014. godine i da toliko zaoštri odnose sa Rusijom zbog Ukrajine. Oni su sami sebi priredili ovo iz čega sada pokušavaju da se izvuku. Rusija toliko brzo razvija odnose sa Istokom da sada može da bude prilično strpljiva dok ne dobije pravu ponudu, jer vreme više ne radi za Zapad kao nekad. Rusi će zato biti hladnokrvni i čekati dok ne dobiju nešto konkretno“, zaključuje Pavić.
Tanja Trikić (Sputnik)
