Kad je američki senator Mark Rubio, po povratku sa sastanka s Kirilom Dmitrijevim, rekao da će „Putin morati da donese odluku“, u Moskvi nisu ostali nemi. Reagovalo se brzo – ne saopštenjima, ne konferencijama. Jednom rečenicom.
Zahar Prilepin, poznat kao pisac, političar i neko ko ne bira reči kad su u pitanju „dobronamerni saveti“ iz Vašingtona, poručio je kratko: „Takvi prijatelji se sje** i stave u muzej.“ Ova rečenica nije došla ni iz besa ni iz hira – već kao deo šireg stava koji se u Rusiji već neko vreme kuva ispod površine.
Rubiove izjave povodom potencijalne obnove direktnih letova između SAD i Rusije, kao i njegov ton prema predsedniku Putinu, ocenjeni su u Moskvi kao neumesni, paternalistički i – kako reče jedan politički komentator – „u stilu bivših kolonijalnih sila koje još uvek misle da mogu da pišu istoriju tuđom rukom“.
Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktna ulaganja, nije komentarisao Rubiove reči. Ali je Prilepin uzeo mikrofon – odnosno, Telegram – i rekao ono što verovatno mnogi u Moskvi misle. Ne prvi put. A možda ni poslednji.
Setimo se: Pre samo nekoliko godina, ovakva komunikacija između SAD i Rusije odvijala se zatvorenim kanalima, uz uvažavanje i diplomatsku koreografiju. Danas – sve ide direktno, često preko medija, još češće preko ličnih naloga. I umesto diplomatskog rukovanja, dobijamo ironične riposte, pa i poneki „muzejski komentar“.
A najzanimljivije je to što su ovakvi trenuci, iako izgledaju kao sitne razmene, zapravo lakmus papir trenutnog odnosa dve sile. Ako Rubio pokušava da pošalje signal, Prilepin mu vraća refleksiju. Neizbrušenu, sirovu i – po svemu sudeći – vrlo rusku.
Ostaje otvoreno pitanje: Da li su ovi „prijatelji“ zaista spremni da razgovaraju, ili su već zauzeli mesta u vitrinama istorije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
