Priča o povlačenju američkih vojnika iz Sirije nije trajala ni mesec dana, da bi američki predsednik Donald Tramp napravio korak unazad i uglas sa svojim savetnikom za nacionalnu sigurnost izjavio kako nije rekao da će to biti brz proces i da će američke trupe u arapskoj zemlji ostati dok se potpuno ne porazi ISIS i obezbedi sigurnost sirijskim Kurdima od turske ofanzive.
Prošle nedelje je Tramp rekao kako ga čak ni iranska prisutnost u Siriji ne brine, jer je očigledno da se Islamska Republika zbog američkih sankcija bori s problemima i povlači svoje vojnike i ljude iz regije, a najviše snage koje je kao pomoć poslao Asadovom ,,režimu”. Ovo nije prva odluka od koje Tramp odustaje i mnogi su očekivali ovakav epilog, ali kako se dogodio ovaj obrt?
[adsenseyu1]
Netanjahu i američki demokrati su se bili pomirili sa povlačenjem iz Sirije
Pre nego što će ideju o povlačenju američkih vojnika iz Sirije jasno odbaciti, državni sekretar Majk Pompeo i Džon Bolton, prvi u petak, a savetnik za nacionalnu sigurnost Bele kuće juče, temu su komentarisali Bendžamin Netanjahu i Elizabet Voren.
Netanjahu je rekao kako je dobio jemstvo da će Sjedinjene Države nastaviti da vode ekonomski rat protiv Irana i podržaće Izrael u vojnom sukobu protiv Islamske Republike.
Jasna ratna retorika kojom treba imati na umu da izraelski premijer traži potporu izraelskih građana koji će u aprilu izaći na birališta i stoga se predstavlja kao jedini političar koji može jamčiti sigurnost Izraela.
U trenutku se činilo da je, poveravajući SAD-u samo politički zadatak, Netanjahu prihvatio povlačenje američkog vojnog kontingenta iz Sirije, ali je zatražio da Vašington nastavi da vrši pritisak na ,,omraženi Teheran”.
Njegove izjave kao da su bile kontinuitet onih reči predsednika Trampa, koji je, opravdavajući najavljeno pa blokirano povlačenje, tvrdio da sankcije uvedene protiv Teherana funkcionišu i da je sve manje Iranaca u Siriji.
Izgledi da će se Izrael samo braniti od Irana sugerišu da je izraelski premijer, možda samo za sada, odbacio ideju otvorenog sukoba s Teheranom, budući da ga Tel Aviv sam ne može voditi.
Osim toga, stavove izraelskog premijera kao da deli i njegov načelnik glavnog štaba Gadi Eizenkot, koji je ranije prošle nedelje relativizovao razmere najavljenog američkog povlačenja.
Stav Netanjahua i generala Eizenkota nije u skladu sa onima koji u Izraelu traže neposredniji obračun sa Iranom i nadali su se da će Trampa uspeti da odvrate od njegove namere.
U korist povlačenja vojnika iz Sirije takođe se izjasnila Elizabet Voren iz Demokratske stranke, koja će izazvati Trampa na izborima 2020. godine.
,,Mislim da je ispravno povući naše trupe iz Sirije. Svi predstavnici odbrambenog sistema koji stalno govore Trampu ,,kako to ne može učiniti” moraju da objasne kako misle da dobiju te ratove i kojim sredstvima. Ideja daljnjeg zadržavanja sve više vojnika u tom delu sveta ne funkcioniše”, rekla je Elizabet Voren.
Naravno, Demokratska stranka i njen vrh su kritikovali modalitete povlačenja, objašnjavajući da Tramp nema plan i kako ostavlja regionalne saveznike Sjedinjenih Država na udaru, sli se činilo da se oko ključnih stvari u ovom pitanju opozicija slaže s predsednikom.
Bolton i Pompeo protiv Trampa
Jesu li savetnik za nacionalnu sigurnost Džon Bolton i državni sekretar Majk Pompeo u dogovoru odigrali predstavu protiv Trampa ili su zaista protiv njegove ideje, teško je znati. Ono što znamo je da su njih dvojica prvi rekli ono što je Tramp na kraju morao da potvrdi.
Ako su zaista izvršili toliko veliki pritisak na Trampa, da je američki predsednik odustao od odluke s kojom su se pomirili Netanjahu, Kurdi i ostali američki saveznici, čak i Demokratska stranka, onda to znači da Pompeo i Bolton kao tandem imaju puno veći uticaj u Beloj kući nego što se na prvi pogled čini.
Boltonova turneja
Savetnik za nacionalnu sigurnost, Džon Bolton, ponaša se kao da je pravi predsednik Sjedinjenih Država i izjavljuje kako će se povlačenje dogoditi samo pod dva uslova. Prvo se mora potpuno poraziti ISIS i sprečiti da se vrati kao pretnja svetu, a drugo, SAD-u treba jemstvo da Turci neće masakrirati sirijske Kurde.
S obzirom na ove uslove ne može biti govora čak ni o okvirnom datumu američkog povlačenja. Jedino što upada u oči je da se nijedan od ova dva uslova ne odnosi na ključnu bazu Al-Tanf, koja se nalazi na granici Sirije s Jordanom i Irakom.
[adsenseyu4]
Umesto da pojasni kakav je konkretan plan američkog predsednika, Bolton je započeo obilazak Bliskog istoka i prvo posetio aerodrom u Tel Avivu, gde je Netanjahu obećao Golansku visoravan, za koju izraelski premijer već dugo tvrdi da je ,,vitalno” područje za sigurnost Izraela.
Džon Bolton i Bendžamin Netanjahu su najavili kako zajedno odlaze da posete Golan, što je bio savršen dar za Netanjahua, čak i bez blokade američkog povlačenja iz Sirije.
Naravno, Netanjahu je i ovde stekao političke bodove na štetu unutrašnje opozicije, usprkos činjenici da izraelsko pravosuđe protiv njega priprema tešku optužnicu za korupciju.
Turneja Majka Pompea
Paralelno s Boltonom je i Majk Pompeo, koji je dugo bio prisiljen da prati i podržava savetnika za nacionalnu sigurnost, požurio na Bliski istok, gde će posetiti osam arapskih zemalja
Svrha putovanja je da uveri saveznike Vašingtona kako ,,nema promene” američkog kursa i da Sjedinjene Države, čak i ako napuste Siriju, ,,ne napuštaju regiju”.
Izjave državnog sekretara, koje umanjuju značaj izjava Trampa, koji je pre samo nekoliko dana otišao tako daleko da je rekao da se Iran menja i povlači iz Sirije, izgledaju kao popravljanje imidža globalnog gangstera, kojeg je u poslednje dve godine osigurala američka diplomatija. Pompeo je takođe izjavio kako kalendar napuštanja Sirije još uvek nije određen.
Situacija je prilično jasna. Što se više odugovlači, manje su mogućnosti da se Trampova odluka sprovede i na kraju će postati ,,slučajna izjava” ili ,,loše tumačenje objave na Tviteru”.
U tehničkom smislu, ono što se događa nije toliko politička kontroverza, koliko stvarna nepopustljivost američkih neokonzervativaca i njihovih saveznika i jasna poruka glavnom zapovedniku američkih oružanih snaga koja su njegova ovlašćenja.
Ne treba zaboraviti da su ljudi iz ovih krugova nakon napada 11. septembra 2001. zauzeli sva ključna mesta američke administracije. Prema mnogim nezavisnim posmatračima su neokonzervativci u Vašingtonu sproveli pravi državni udar, što objašnjava ono što se danas događa. Cilj je isključiti Trampa iz donošenja spoljnopolitičkih odluka, što je dobrim delom učinjeno nakon susreta Trampa i Putina u Helsinkiju.
No, Donald Tramp se jednog decembarskog jutra 2018. probudio i na Tviteru objavio kako je ISIS poražen, SAD su u Siriji odradile zadatak i kasnije tokom dana je navedeno kako je pentagon dobio naredbu o povlačenju američkih vojnika iz Sirije i delom iz Avganistana.
Ovo što se sada događa samo pokazuje koliko je smešna američka propaganda o vodećoj ulozi koju SAD imaju u odnosima sa slobodnim zemljama i raznim vojnim kampanjama usmerenim na ,,vraćanje svetla slobode u tami diktatura”.
Što se tiče odluka Trampa, bez obzira koliko na kraju ispale smešne, one dokazuju kako američki predsednik izbegava otvorenu bitku s neokonzervativcima i izgleda kao da je spreman da ide napred, misleći da će uspeti slobodno da donese bar jednu važnu odluku.
Privid da je tako je pokušao da stvori Mik Malvani, direktor uprave za administraciju i budžet Bele kuće, koji je javno branio ono što su ,,on i drugi” predložili predsedniku, iako se to kosilo sa idejama Boltona i njegovih saradnika i prijatelja.
,,Činjenica da Tramp donosi odluke koje se mogu razlikovati od onoga što mu sugerišu njegovi savetnici ne znači da nije dobio tačne informacije. To znači da donosi odluke na temelju informacija koje se razlikuju od onih koje mu daju njegovi savetnici”, pravdajući Trampa je u izjavi za CNN rekao Mik Malvani.
Stoga bi bilo dobro da do kraja mandata Donalda Trampa sve njegove izjave i odluke uzimamo sa rezervom, bar pre nego što dobiju zeleno svetlo ljudi koji odlučuju unutrašnju i spoljnu politiku Sjedinjenih Država.
(logicno.com)
