Skandalozni plan Berlina da nacionalizuje gasovod „Severni tok 2“ i skine ga sa ruskog gasovoda mogao bi Nemačkoj, ako do toga zaista dođe, da se „obije o glavu“. Za Evropu bi to moglo da znači život bez ruskog gasa, a za Rusiju – nova tržišta.
Stanislav Mitrahovič, ekonomista, ekspert Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije i ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost ocenjuje za Sputnjik do čega bi mogla da dovede ovakva odluka Berlina:
„Kakve posledice bi mogle biti? Pa, ‘Gasprom’ će se dodatno ubediti da nema posebno svrhe držati se evropskog tržišta, jer će ga oni odatle potiskivati. To znači da ćemo živeti odvojeno jedni od drugih. Ako Evropa hoće da živi bez ruskog gasa, onda neka bude po njenoj želji i neka u narednim nedeljama i mesecima proveri kako izgleda živeti bez ruskog ‘plavog goriva’. Vrlo udobno i prijatno. Moguće da će im za nekoliko meseci doći u glavu i možda počnu da razmišljaju o potrebi obnavljanja snabdevanja. To je jedna od opcija“.
Pisanja „Špigela“ da nemačko Ministarstvo finansija razmatra mogućnost eksproprijacije dela „Severnog toka 2“ na teritoriji Nemačke i odsecanje od ostatka gasovoda, a da bi zatim cevi koje vode sa kopna u more povezali sa mobilnim terminalom za tečni gas za sada nisu dobila zvaničnu potvrdu.
U nemačkim institucijama se, po svemu sudeći, nailazi na „zid ćutnje“, pošto tamošnje Ministarstvo privrede nije želelo ni da potvrdi ni da demantuje te informacije. Kremlj u nedostatku zvaničnih saopštenja smatra da takve inforacime nema svrhe komentarisati, objavljene navode vidi kao „hipotetičku pretpostavku“, a jedino ako bude konkretnih akcija, to će biti “posao za advokate“.
Sa „Gaspromom“ ne može sa pozicije sile
Mitrahovič ocenjuje da je nacionalizacija postala norma u odnosima između Rusije i Zapada. Može se odvijati uz plaćanje odštete, bez plaćanja, u formatu privremenog zamrzavanja sredstava – moguće su sve opcije.
On smatra da ako postoji čvrst format za nacionalizaciju, onda bi ruska Vlada isto tako mogla da nacionalizuje neke nemačke aktive u Rusiji. Prema njegovim rečima, ako nemačka Vlada veruje da takve pretnje mogu da nateraju „Gasprom“ da ne smanjuje snabdevanje preko „Severnog toka 1“, onda to neće funkcionisati.
Kako je objasnio, „Gasprom“ ima razumne argumente zašto su isporuke preko njega smanjene – zato što je potrebno tehnološko održavanje, prvo, samog gasovoda tokom leta, i drugo, „Simensovih“ turbina, koje treba da se vrate iz Kanade. Za to je, međutim, neophodno da kolektivni Zapad ukine neke od sankcija.
„Sasvim je moguće nacionalizovati tu ili neku drugu imovinu ‘Gasproma’. Prosto, ‘Severni tok’ ne pripada samo ‘Gaspromu’, nego konzorcijumu koji uključuje još nekoliko stranih kompanija. U principu, strana sredstva na svojoj teritoriji uvek mogu biti nacionalizovana, ali pitanje je šta će Nemačka time dobiti. Ako je ovo metod da se zastraši ‘Gasprom’, onda to nije baš efikasan način“, kaže ekspert.
Nemačka „zamrzla“ gasovod „Severni tok“ da bi se sama smrzavala
Prošle nedelje je šef „Gasproma“ Aleksej Miler saopštio da je sa tehničke tačke gledišta gasovod „Severni tok 2“, čija je izgradnja završena u septembru prošle godine, potpuno spreman za rad i transport gasa u Evropu.
Problem sa tim gasovodom je taj što je Nemačka u februaru, nakon ruskog priznanja Luganske i Donjecke narodne republike obustavila proces sertifikacije, bez koga on ne može da bude pušten u rad. Drugim rečima, Nemačka je „zamrzla“ taj projekat, ali zbog te odluke se može sama smrzavati.
S druge strane, u ovom trenutku ruski gigant „Gasprom“ ne može u potpunosti da iskoristi drugi gasovod, „Severni tok 1“, koji funkcioniše već više od decenije i koji takođe prolazi kroz Baltičko more i spaja Rusiju i Nemačku, zbog činjenice da nemački koncern „Simens“ nije uspeo da obezbedi dopremanje gasne turbine nakon popravke u Kanadi, koju Montreal ne vraća zbog antiruskih sankcija, pa sada samo 40 odsto uobičajene količine gasa ulazi u Nemačku preko „Severnog toka 1“.
„Ako je ovo način da se podstakne ‘Gasprom’ da koristi ‘Severni tok-1’ bez obzira na tehnološko stanje turbina, bez obzira na činjenicu da je potrebno izvršiti tehnološko održavanje tog gasovoda, onda je mala verovatnoća da će to pomoći, jer ‘Gasprom’ je, na kraju krajeva, odgovorna kompanija i bez odgovarajućeg tehnološkog održavanja svoje opreme, teško da će raditi“, ističe ekspert.
Do rasta neizvesnosti dolazi i zbog nagoveštaja da bi dalje odlaganje vraćanja gasnih turbina moglo da dovede do potpune obustave snabdevanja, što bi bila katastrofa za Nemačku koja, kao i druge evropske zemlje, nastoji da napuni svoja skladišta gasa tako da budu popunjena 90 odsto do novembra, pre nego što počne zima, ali smanjenje isporuka, uzrokovano problemima održavanja opreme, otežava taj posao.
Mitrahovič smatra da je cilj Nemačke da natera Rusiju da koristi „Severni tok 1“ u punom obimu.
„Smatram da se ovo, najverovatnije, dešava usled nedostatka realnih koraka, realnih metoda pritisaka na ‘Gasprom’. Stoga se izmišljaju neke ne baš ozbiljne stvari, u smislu prisiljavanja ‘Gasproma’ da nastavi da koristi ‘Severni tok 1’ punim kapacitetom“, zaključio je ekspert.
„Severni tok 2“ je gasovod kapaciteta 55 milijardi kubnih metara, a transport gasa kroz tu kraću i moderniju infrastrukturu je brži i jeftiniji nego preko Ukrajine. Međutim, „Severnom toku 2“ su se protivile neke zemlje EU, kao i SAD i Ukrajina, uz obrazloženje da će taj projekat povećati energetsku zavisnost Evrope od ruskog gasa i da je on „političko oružje u rukama Moskve“, dok Rusija ističe da je to „čisto komercijalni projekat“.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Olivera Ikodinović (sputnik)
