Zbog dolska Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH, bez podrške Saveta bezbednosti UN, Dodik je hrabro objavio politički rat i Šmitu i zapadnim silama.
Treba očekivati snažnu reakciju takozvane međunarodne zajednice na Dodikove reči, ali i pomoć Rusije i Kine Srpskoj, smatra analitičar iz RS, Anđelko Kozomara.
Član Predsedništva BiH iz RS Milorad Dodik danas je dolazak Šmita nazvao nelegalnim i nelegitimnbim, zbog čega sa njim, kako je poručio, neće sarađivati.
On je na konferenciji za novinare istakao da će na ovaj pokušaj destabilizacije RS, ako ona ne bude mogla da bude samostalna u ovkiru dejtonskih struktura, onda morati da traži svoj put.
Kozomara za Sputnjik kaže da će Šmit situaciju učiniti vrlo napetom. Računajući na leđa Nemačke, najjače sile EU, iz koje dolazi, on je, po oceni našeg sagovornika, u Sarajevo stigao prilično nepripremljen.
Zapadnim silama Dodik objavio politički rat
„Šmit je netaktično nastupio, a Dodik mu je danas odgovorio dosta hrabro, bez uvijanja, praktično objavio politički rat ne samo Šmitu, nego velikim silama, osokoljen jedinstvom koje su srpske političke partije postigle u Skupštini kod usvajanja dva poznata zakona“, ocenio je Kozomara.
Po njegovom mišljenju uslediće snažan odgovor protektora u BiH, kako kaže, diktratora koji poslednjih 25 godina upravljaju vrlo surovo, pogotovo prema RS i Srbima.
„Oni po svaku cenu hoće da ukinu RS i nisu očekivali ovakvo jedinstvo. Podsećam da je Valentin Incko pre nekoliko dana rekao da je iznenađen postupkom Mirka Šarovića jer je on njega digao i postavio u politiku nakon potpunog urnisanja. On je iznenađen tim da mu je Šarović okrenuo leđa. Ima još političara, onih u opoziciji RS, koji su iznenadili svoje strane mentore“, napominje naš sagovornik.
Sa Šmitom novi sukobi
Po oceni Kozomare, s dolaskom Šmita koji u Savetu bezbednosti nije dobio podršku Rusije i Kine za mesto visokog predstavnika, treba očekivati nove nesporazume i sukobe.
On, međutim, očekuje da će Dodik, uz pomoć Rusije i Kine, uspeti da se odbrani od pretećih tonova koji dolaze iz ambasada velikih sila u Sarajevu, ali i iz Brisela i Vašingtona.
Napominje, međutim, da je pre dva dana ruski ambasador u Sarajevu bez uvijanja rekao da Šmit nije legalno izabran i da on ne može biti visoki predstavnik.
Rusija dakle, otvoreno nastupa na strani Srba u RS, uopšte u BiH, konstatuje naš sagovornik.
Na pitanje da li je i to razlog što Dodik isključuje mogućnost sukoba u BiH, on kaže da niko u RS nije za sukob koji bi podrazumevao potezanje oružja, već za politički dijalog kojim će se sa argumentima na stolu tražiti rešenje za budućnost BiH.
„Njena jedina, zaista jedina budućnost je samo izvorni Dejtonski mirovni sporazum koji je toliko puta prekršen i toliko puta izmenjen od visokih predstavnika da zato BiH ne može da funkcioniše. Da je ostao taj izvorni sporazum, BiH bi mnogo bolje funkcionisala“, ocenio je ovaj analitičar.
Šta bi Šmit morao
Zapitan šta može Šmit u situaciji kada ima i dve svetske sile protiv sebe i najavu RS da sa njim neće sarađivati, Kozomara smatra da bi, pošto dobro izanalizira stanje u BiH, prvo trebalo da stavi van snage Inckov zakon o kažnjavanju negiranja genocida u Srebrenici.
I, naravno, da istrpi udarce koji će u tom slučaju doći sa bošnjačke strane. Tek tada će, kako smatra, Srbi prisatati da sa njim sednu za sto i razgovaraju o budućnosti BiH.
Takav scenario je, međutim, malo verovatan.
Kafa u američkoj ambasadi
„Ja ne očekujem da će to da uradi, očekujem da će pokušati da privoli nekoga iz političkih partija iz RS da izađu iz tog sporazuma i da se priklone instituciji visokog predstavnika i BiH.
Ima takvih i moguće da to Šmit napravi uz pomoć stranih ambasada, pre svega britanske i američke koje su te koje provode silu i svaki dan prete Srbima. Mi znamo koji političari piju kafu jednom nedeljno u američkoj ambasadi“, kaže Kozomara, ne precizirajući o kome je reč.
Zato on smatra da je jako bitan Dodikov poziv na jedinstvo. U, kako kaže, podeljenom društvu u RS uz stalne međusobne optužbe vlasti i opozicije, u ovoj situaciji bi bilo neophodno stvaranje tog jedinstvenog fronta odbrane protiv destabilizacije Srpske.
Razgradnja BiH
Na pitanje kako će BiH funkcionisati ako njene institucije napuste Srbi, naš sagovornik ukazuje na to da će Dodik kao član Predsedništva BiH, uprkos zaključcima skupštine RS, ipak morati da prisustvuje nekim njegovim sednicama.
Reč je o onim kada se na dnevni red stave važna pitanja na koje Dodik ima pravo veta radi zaštite vitalnog nacionalnog interesa RS.
Sa ostalim institucijama je stvar drugačija.
„Savet Ministara i paralemntrana skupština BiH ne mogu da funkcionišu bez srpskih predstavnika i ako oni budu uporni u tome da ne prisustvuju, BiH kreće zaista užurbano putem razgradnje, ili će da se sedne za pregovarački sto i konačno počne razgovarati o pitanjima koja su od suštinskog interesa za sve.
To su pre svega pitanja ravnopravnosti svih naroda, pitanja ratnohuškačke politike koja iz Sarajeva dolaze gotovo svakog dana“, kaže Kozomara.
On podseća da je pre dva dana lider SDA Bakir Izetbegović u Gacku zapretio osvetom, a šta to znači, kaže, možemo samo da predpostavimo.
Sigurno, ništa dobro.
(sputnik)
