Francuska politička scena našla se pod novim udarom kada je nekadašnji predsednik Nikola Sarkozi dobio kaznu zatvora od pet godina zbog navodne umešanosti u finansijske poslove sa Libijom.
Pariski sud doneo je odluku koja je odjeknula snažno – Sarkozi je tako postao prvi predsednik Francuske posle Drugog svetskog rata kome je izrečena zatvorska kazna koja se odmah izvršava. Osećaj šoka bio je očigledan: deo javnosti vidi pravdu, deo politički obračun.
Sam Sarkozi, napuštajući sudnicu, ponovio je da je nevin i da je presuda udar na poverenje u pravosudni sistem. „Ono što se danas dogodilo… ima izuzetnu težinu po vladavinu prava i poverenje koje ljudi mogu imati u pravosudni sistem“, rekao je, najavljujući žalbu, iako je jasno da će kaznu morati da počne da izdržava odmah.
Advokati podsećaju da žalbeni postupci u Francuskoj znaju da traju godinama, što kod građana često stvara osećaj nekažnjivosti, pa su sudije u poslednje vreme sve sklonije da kazne proglase izvršnim odmah.
Ta praksa izaziva ozbiljne rasprave. Ludovik Frija, predsednik USM-a – najvećeg sindikata francuskih tužilaca i sudija – pokušao je da stavi stvari u širi okvir.
„Biće jasno da postoji pre i posle ove odluke. Niko nije iznad zakona, iako neki mogu da dovode u pitanje motiv sudova“, poručio je, dodajući da su takva suđenja često podložna tumačenjima koja zamagljuju suštinu učinjenih dela.
Njegove reči ne umiruju sve: dok jedni vide hrabrost pravosuđa, drugi ga optužuju da ulazi na politički teren.
U međuvremenu, pravosuđe je suočeno i sa pritiscima. Pariško tužilaštvo potvrdilo je da je otvorilo istragu zbog pretnji predsedavajućem sudiji u slučaju Sarkozi. Slična situacija dogodila se i ranije ove godine kada je glavna sudija u postupku protiv Marin Le Pen dobijala pretnje i policijsku zaštitu.
Le Pen, liderka Nacionalnog okupljanja, suočena je sa sopstvenim pravnim problemom. U martu je osuđena zbog pronevere sredstava EU i odmah dobila „izvršnu presudu“ – bez čekanja žalbenog postupka.
Kazna joj je donela petogodišnju zabranu kandidovanja na javne funkcije. Njen slučaj, međutim, nije završen: žalba zakazana za januar odlučiće da li može da uđe u predsedničku trku 2027. godine.
Sama Le Pen tvrdi da je praksa izricanja izvršnih presuda pre završetka žalbi „velika opasnost“ za francuski pravosudni sistem, a presudu Sarkoziju vidi kao upozorenje.
Izvori iz pravosuđa, pak, naglašavaju da su slučajevi različiti i da ne treba izvlačiti previše paralela. Ali u političkom životu Francuske, paralelne linije se povlače same. „Dva velika imena, dvoje potencijalnih kandidata za predsedničku funkciju, i isti scenario – presude koje se primenjuju odmah, dok žalbe još stoje u vazduhu.”
Pitanje koje visi u vazduhu sada je: da li je Francuska dobila jače pravosuđe ili samo još dublju podelu u društvu? Odgovor, po svemu sudeći, neće stići brzo.
