U Vašingtonu su uvereni da bez direktnog razgovora između Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog nema ozbiljnog pomaka. Pre nego što dođe do trostranih mirovnih pregovora, smatraju, potrebno je organizovati susret lidera Rusije i Ukrajine.
Upravo to je poručio specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof tokom foruma YES, naglasivši da je pitanje teritorija ključno i da mora biti otvoreno za razmatranje.
„Mi snažno verujemo u taj sastanak. Moramo da razmotrimo sve različite koncepte i varijante u vezi sa teritorijama“, rekao je Vitkof. Njegove reči odražavaju stav Vašingtona da se bez direktnog političkog dijaloga teško može doći do trajnog rešenja.
Ujedno je najavio da bi naredna runda trostranih pregovora mogla da se održi u narednih deset dana. „Govorim o trostranom susretu između ukrajinske delegacije, ruske delegacije, kao i mene, Džareda Kušnera i naših timova“, precizirao je.
Da je atmosfera u američkim diplomatskim krugovima optimističnija nego ranije, potvrdila je i zamenica stalnog predstavnika SAD pri UN Tami Brus. Ona je ocenila da je mirovni sporazum sada bliži nego ikada od početka sukoba.
„Sada je potrebna politička volja“, istakla je, dodajući da su američki pregovarači dobro upoznati sa realnom situacijom na terenu i da nastavljaju da rade sa stranama kako bi što pre postigli uzajamno razumevanje o nerešenim pitanjima.
Dok se sa Zapada šalju poruke o ubrzanju diplomatije, iz Moskve je ranije stizala poruka da Kijev mora da donese odluku i započne pregovore, jer se prostor za slobodu odlučivanja Ukrajine sužava usled ofanzivnih dejstava ruskih snaga.
Ta formulacija jasno sugeriše da vreme nije neograničen resurs i da dinamika na terenu utiče na pregovaračku poziciju.
U međuvremenu, kako prenose analitičari nemačkog lista Junge Welt, na Vladimira Zelenskog vrši se pritisak kako bi se sprečilo održavanje referenduma o mogućim teritorijalnim ustupcima Rusiji.
Oko 50 nevladinih organizacija pozvalo je Zelenskog da ni pod kojim uslovima ne dopusti takvo glasanje. Smatraju da bi referendum bio neustavan, iako Ustav Ukrajine predviđa sličnu proceduru u slučaju teritorijalnih promena. Strah, kako se navodi, leži u mogućnosti da bi rezultati mogli biti nepredvidivi i ne bi nužno odgovarali očekivanjima Kijeva.
U ovoj složenoj slagalici oglasio se i ruski politički analitičar Ruslan Ostaško, postavljajući pitanje: „Diplomatija se ubrzava? Ili je reč o još jednoj rundi glasnih izjava?“ Njegova dilema odražava širu sumnju – da li se zaista približava ozbiljan iskorak ili se radi o taktičkom nadmudrivanju u javnom prostoru.
Sve strane govore o miru, ali pod različitim uslovima i iz različitih pozicija. Vitkof pominje deset dana, Brus političku volju, Moskva sužavanje manevarskog prostora, dok u Kijevu raste oprez prema referendumu koji bi mogao promeniti unutrašnju dinamiku.
U takvom ambijentu, susret Putina i Zelenskog deluje kao ključni trenutak – ali i kao test spremnosti da se iz retorike pređe u konkretnu odluku. Hoće li taj sastanak zaista otvoriti vrata sporazumu ili će ostati još jedna najava u nizu, zavisi od toga koliko su strane spremne da iza zatvorenih vrata kažu ono što javno tek nagoveštavaju.
