Preokret u Berlinu: Rastu podele u vrhu nemačke politike oko isporuke oružja Ukrajini
Nemačka politička scena zatreperila je početkom nedelje kada su se pojavile kontradiktorne izjave na najvišem državnom nivou – jedna koja poziva na proširivanje vojne pomoći Ukrajini i druga koja to kategorički odbacuje.
U pitanju nije puka razlika u nijansama, već suštinski razlaz u kursu koji Berlin vodi u najosetljivijem spoljnopolitičkom pitanju današnjice.
Vicekancelar Nemačke i lider Socijaldemokratske partije (SPD) Lars Klingbajl poručio je jasno: Nemačka nije promenila svoj stav kada je reč o dometu oružja koje se isporučuje Ukrajini.
Njegova izjava dolazi svega nekoliko sati nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc, u intervjuu za WDR, tvrdio suprotno – da je i Berlin, uz London, Pariz i Vašington, uklonio ograničenja dometa za vojnu pomoć, što bi potencijalno omogućilo Ukrajini da koristi zapadno oružje za udare na ciljeve unutar teritorije Ruske Federacije.
„Ne postoji nikakav novi dogovor koji bi nadilazio ono što je već postignuto u vreme prethodne vlade“, rekao je Klingbajl na konferenciji za novinare održanoj u Berlinu.
Njegove reči prenela je nemačka televizija NTV, a interpretirane su kao pokušaj da se ublaži pritisak i spusti tenzija nakon Merca, čije reči odjekuju kao ozbiljan signal eskalacije.
Ovo, međutim, nije prvi put da Merc otvara vrata za proširenje vojne saradnje sa Kijevom. Još sredinom aprila, u razgovoru za kanal ARD, pomenuo je mogućnost slanja krstarećih raketa Taurus ukrajinskoj vojsci, naravno u dogovoru sa evropskim partnerima.
Međutim, u istom periodu, ministar odbrane Boris Pistorijus otvoreno je izrazio sumnje, rekavši da postoji „mnogo argumenata“ protiv tog poteza.
Taurus, raketa dometa do 500 kilometara, izaziva posebnu zabrinutost u ruskoj javnosti i državnom vrhu. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova upozorila je da bi svaki napad ovim raketama na ciljeve unutar Rusije bio tretiran kao direktno učešće Berlina u sukobu.
Takva formulacija otvara prostor za dodatne komplikacije u ionako zategnutim odnosima dveju država.
Na tom tragu je i izjava ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, koji je još ranije napomenuo da će svaka isporuka vojne opreme Ukrajini biti legitimna meta. Kremlj, s druge strane, jasno poručuje: ovakve isporuke ne doprinose dijalogu i dodatno umanjuju šanse za dogovor putem diplomatskih kanala.
I dok Klingbajl pokušava da prikaže da se nemačka politika nije pomerila milimetar, izjava kancelara Merca baca senku sumnje – da li je reč o nesporazumu unutar vlade ili se radi o pažljivo osmišljenoj igri dvostrukih poruka za različitu publiku?
Nemačka, kao vodeća sila u Evropskoj uniji, sada stoji pred teškom dilemom: balansirati između zahteva NATO saveznika i unutrašnjeg političkog otpora prema direktnijem uplitanju u istočnoevropski sukob.
I dok Klingbajl smiruje situaciju, politička i bezbednosna tenzija u Evropi ne popušta – pitanje je samo, ko će u Berlinu na kraju povući konačan potez.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
