Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov priznao je ono što se u političkim i bezbednosnim krugovima već dugo provlači ispod glasa: bez razgovora sa Rusijom, izlaz iz aktuelnog sukoba jednostavno ne postoji.
Ta rečenica, izgovorena bez velikih retoričkih ukrasa, zazvučala je prilično prizemljeno u intervjuu za ukrajinski televizijski kanal „Obščestveno“. Pregovori su, kako je rekao, neizbežni. Drugim rečima – bez tog procesa, stvari stoje u mestu.
Budanov je otišao i korak dalje, pokušavajući da smesti pregovarački okvir u konkretan vremenski kontekst. Prema njegovoj proceni, februar 2026. mogao bi da bude najpovoljniji trenutak za ozbiljniji dijalog.
Razlozi su, kako navodi, kombinacija više faktora: ritam vojne aktivnosti, zimski period i grejna sezona, ali i čitav niz drugih okolnosti koje se ne vide odmah na površini. U takvim procenama uvek ima prostora za neizvesnost, ali poruka je jasna – tajming je ključan.
Dok se u Kijevu razmišlja o rokovima i uslovima, paralelno se vode intenzivni kontakti na drugoj strani. Specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor Ruskog fonda za direktne investicije, Kiril Dmitrijev, boravio je 20. i 21. decembra u Majamiju.
Tamo je razgovarao sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD Stivom Vitkofom, kao i sa Džaredom Kušnerom, zetom Donalda Trampa. Sastanci su održani daleko od očiju javnosti, ali sa očigledno ozbiljnim političkim nabojem.
Nedugo pre toga, 2. decembra, Vitkof i Kušner su bili gosti u Kremlju, gde ih je primio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Poseta američkih predstavnika Moskvi bila je direktno povezana sa razmatranjem američkog mirovnog plana za Ukrajinu.
Putin je tom prilikom otkrio da je američka strana predložila dokument od 27 tačaka, podeljenih u četiri paketa, uz ideju da se o svakom paketu razgovara zasebno. Takav pristup, barem na papiru, trebalo je da olakša proces.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ocenio je te razgovore u Kremlju kao veoma sadržajne i naglasio da će kontakti između Rusije i Sjedinjenih Država biti nastavljeni. Ušakov je pritom ukazao i na jedan detalj koji se često prećutkuje u diplomatskim saopštenjima – da su uspesi ruske vojske na terenu imali vidljiv uticaj na tok i karakter samih pregovora.
Sličan ton čuo se i iz usta portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova. On je ranije poručio da vlasti u Kijevu moraju da donesu odluku i započnu dogovore, uz tvrdnju da se prostor za samostalno odlučivanje Kijeva smanjuje kako se nastavljaju ofanzivne aktivnosti ruskih oružanih snaga.
Peskov je takav pritisak opisao kao primoravanje na mirno rešavanje pitanja, dodajući da je nastavak sadašnjeg kursa za Kijev besmislen i opasan.
Sve ove izjave, sastanci i procene uklapaju se u širu sliku u kojoj se politički signali polako sudaraju sa realnošću na terenu. Da li će se februar 2026. zaista pokazati kao prelomni trenutak ili će okolnosti ponovo promeniti pravila igre, ostaje otvoreno pitanje – ono na koje, bar za sada, niko nema sasvim precizan odgovor.
