Juče su tokom službenog susreta u Parizu kineski predsednik Ksi Đinping i francuski predsednik Emanuel MaKron potpisali niz poslovnih i bilateralnih sporazuma, uključujući kupovinu 300 aviona kompanije Airbus.
Ovo je još jedna velika kupovina aviona od strane Kine, nakon narudžbine 300 aviona Boing, kada je američki predsednik Donald Tramp 2017. godine posetio Kinu, ali i odgovor na spekulacije o odnosima Kine s Francuskom i Kine s Evropom.
Ekonomska saradnja je postala srž međunarodnih odnosa u XXI veku. Budući da Kina i Evropa međusobno nisu bezbednosna pretnja jedni drugima, njihov nivo ekonomske saradnje je najbolji pokazatelj njihovih odnosa uopšte.
[adsenseyu1]
Kina je najveće tržište za Airbus i najveće tržište za većinu francuskih i evropskih luksuznih proizvoda. Kina takođe Evropi osigurava najbrže rastući broj turista i inostranih studenata .
Kina i Francuska, osim ekonomske i trgovinske saradnje, podržavaju i multilateralizam. Dve strane takođe podržavaju Pariški sporazum o klimatskim promenama i može se sa sigurnošću reći da su Kina i Francuska međusobni razvojni partneri, što je takođe slučaj za odnose između Kine i Evrope.
Francuska i Evropa ozbiljno shvataju Kinu, ali i brinu zbog nje. Međutim, ta zabrinutost više je posledica teskobe zbog neizvesne budućnosti, a ne zato što se evropske zemlje suočavaju s realnim pretnjama koje bi dolazile iz Kine.
Kina je naručila avione Airbus, ali su neki u Francuskoj i Evropi već sad zabrinuti da će Airbus izgubiti svoje tržište kada Kina počne da proizvodi vlastite velike putničke avione.
Kineski ljudi kupuju francusku luksuznu robu, a Francuzi se brinu zbog toga što je kineski narod sve bogatiji i ljudi sebi mogu priuštiti luksuz. Dobro je što kineske kompanije ulažu u Evropu, ali se Evropljani brinu da Kinezi kupuju njihovu konkurentnost.
Ove brige su normalne, ali i protivrečne. Ipak, nisu omele razvoj kinesko-francuskih i kinesko-evropskih odnosa, koji pokazuju trend napretka.
Francuzi bi trebalo da primete da ih Kina poštuje. Kineska vlada nikada ne daje neodgovorne izjave o Francuskoj ili Evropi kada imaju problema, niti je Kina izazvala bilo kakav sukob s Parizom i ostalim evropskim kancelarijama.
Neki stavovi u Francuskoj i Evropi spadaju u tabor “teoretičara kineske pretnje”. Ovi stručnjaci u svakom poslovnom potezu Kine vide “dugoročnu politiku Pekinga , što Evropi daje lažan strateški utisak o Kini. Ako se takav utisak učvrsti, saradnja Francuske i Evrope s Kinom može biti suzdržana. Međutim, to neće doneti koristi nikome, stoga i rešavanje nesporazuma može koristiti Evropi, a to je odgovornost političara EU.
Trgovinski sporovi između Kine i Francuske i Kine i Evrope se vrlo lako mogu ublažiti ili rešiti konsultacijama. Uzajamna saradnja je glavni kurs, a problemi su samo nuspojave.
Trgovinski rat se pretvara u nasilje samo u Sjedinjenim Državama, koje uz ove mere koriste sankcije, embargo, zamrzavanje imovine i finansijskih tokova navodnih “neprijatelja” i zemalja, koje iz ovog ili onog razloga, predstavljaju “pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti”. Kina i Evropa se snažno protive takvom unilateralizmu i zagovaraju promovisanje ekonomske saradnje bez trgovinskog rata.
Tačni je da Kina i Zapad imaju različite političke sisteme. Međutim, Francuska je bila prva zapadna zemlja koja je uspostavila diplomatske odnose s Kinom, što pokazuje stratešku viziju Šarl de Gola i francuskih vođa iz njegovog vremena
Danas su SAD preduzele krajnje “mere predostrožnosti” protiv Kine, a Zapad je sumnjičav prema Kini. Peking se nada da Francuska u okviru drugačije strategije ponovo može prevoditi druge zapadne zemlje. Strategija bi trebalo da bude u skladu s trendom globalizacije multilateralizma i da koristi interesima svih Francuza.
Odnosi Francuske i drugih evropskih zemalja s Kinom trebalo bi da se razvijaju na temelju činjenica, a ne na temelju percepcije ili mašte. Njihova ekonomska i trgovinska razmena bi trebalo da bude veća i kvalitetnija. Njihovi odnosi trebalo bi da pomognu u održavanju pravednijeg svetskog poretka koji bi koristio miru i razvoju. To je iskrena nada Kine i Peking se nada da će Francuska deliti ove stavove s kineskim rukovodstvom.
Drugi važan proboj u Evropi bila je poseta Rimu, dan pre nego što je Ksi Đinping otputovao za Pariz.
Italijanski premijer Đuzepe Konte je još na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 23. januara 2019. rekao kako je spreman da prisustvuje drugom po redu Forumu za međunarodnu saradnju “Belt and Road” krajem aprila, u Pekingu.
Govoreći početkom ovog meseca u Đenovi premijer Konte je rekao da je kineska inicijativa “Jedan pojas, jedan put” prilika za Italiju i EVropu, i da njegova koalicijska vlada proučava i analizira implikacije formalnog odobravanja inicijative.
“Uveren sam da ćemo moći da predstavimo naše kriterijume u smislu ekonomske, finansijske i ekološke stabilnosti i održivosti, i da prema našim pravnim standardima odobrimo projekat, za koji želimo da bude širok i transparentan”, rekao je Konte.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je potom u Pekingu izjavio da Kina pozdravlja Italiju i druge evropske zemlje i poziva ih da aktivno učestvuju u inicijativi “Jedan pojas, jedan put”.
U proteklih šest godina su 152 zemlje i međunarodne organizacije potpisale dokumente o saradnji s Kinom u ovoj inicijativi, što potvrđuju i službeni podaci na stranici inicijative.
Od kada je preuzela vlast u junu 2018. godine, nova italijanska vlada je posetila Kinu tri puta na visokom nivou. Azijskog diva su posetili ministar finansija Đovani Tria, ministar ekonomskog razvoja Mikele Đeraći i zamenik premijera Luiđi Di Majo, koji obavlja dužnosti ministra ekonomije.
Konačno su se pre tri dana u Rimu susreli Ksi Đinping i predsednik Serđo Matarela, a onda je kineski vođa sa premijerom Konteom potpisao Memorandum o saradnju za projekat Jedan pojas, jedan put.
Vrednost sporazuma između Italije i Kine je oko 2,5 milijardi evra, ali je potencijal sporazuma koje su potpisale dve delegacije 20 milijardi evra.
[adsenseyu4]
“Kina i Italija moraju uspostaviti efikasnije odnose i izgraditi bolje odnose koji su već vrlo dobri”, rekao je premijer Konte tokom sastanka s kineskim predsednikom Ksi Đinpingom.
Nakon ovih ugovora, od kojih Italija nije odustala ni pod pritiskom američkih “saveznika”, Ksi Đinping je odleteo za Palermo. Zanimljivo, ako je poseta Ksi Đinpinga kontinentalnoj Italiji izazvao kontroverze, u Palermu, na Siciliji, je sve bilo u savršenom redu.
Predsednik regije Sicilije Nelo Musumeći, predsednik Regionalne skupštine Sicilije Đanfranko Mićike i gradonačelnik Palerma Leoluka Orlando, sva trojica dugogodišnje političke vođe ostrva, nadaju se sprovođenju ekonomskih, komercijalnih i kulturnih odnosa između Sicilije i Kine.
Iako su razgovarali o trgovinskoj razmeni, očigledno je da Ksi Đinping u Palermo nije putovao samo zbog pomorandži i lutaka, nego da pripremi put za uključivanje Sicilije u “Novi put svile”. Ne umanjujući značaj političkih vođa Sicilije, jasno je da milijarde koje bi se mogle utrošiti na luke i puteve na ostrvu privlače mnoge lokalne “preduzetnike”. Ali, ostanimo pri zvaničnom delu posete.
Predsednik regije jasno kaže “kako postoje svi uslovi i da biti deo Novog puta svile znači imati konkurentnu infrastrukturu”, ali da se za završne sporazume mora raditi s nacionalnom vladom.
U ovom trenutku, dakle, “Novi put svile” se čini daleko. Međutim, Sicilija ima priliku da iskoristi interese Kine u tom području, naročito u Africi, kako bi postala središte na Mediteranu. Čvorišta je spominjao upravo Mikele Đeraci, sekretar za ekonomski razvoj u vladajućoj Ligi i organizator posete Ksi Đinpinga Palermu.
“Ne znamo tačno računa li Kina na Palermo, ali znamo da Palermu treba Kina da bi povratio svoj status industrijske, političke i kulturne prestonice Mediterana“, rekao je Mikele Đeraci u društvu Ksi Đinpinga.
Gradonačelnik Palerma, Leoluka Orlando, dobro je shvatio da je, bez obzira na razloge, poseta kineskog predsednika izvrsna prilika za privlačenje investicija, sprovođenje projekata modernizacije, obnovu, implementaciju novih tehnologija, pokretanje kulturne razmene i promovisanje turizma, uz strukturne pogodnosti ne samo za grad, već i za celu regiju. Za to je predao kineskom ambasadoru dosije “Palermo 2030”, ambiciozni dugoročni projekat koji za cilj ima da preobrazi grad u “vrata Mediterana” koja Evropu povezuju s Afrikom i Azijom.
Dosije ističe međunarodni, multikulturalni, geostrateški i turistički status grada i predlaže model razvoja koji bi se mogao kombinovati sa interesima Kine. Navedeni su novi investicijski projekti, koji bi mogli da podstaknu interese kineskih ulagača, poput revolucije pametnog grada ili upotrebe 5G mreže u različitim područjima.
“Verujem da kineske interese na Siciliji još treba u potpunosti razumeti. Jedno je sigurno, nakon što je mnogo uložila u Afriku, jasno je da Kina ima interes da razvija svoja područja delovanja na Mediteranu i sa te tačke gledišta Sicilija i Palermo igraju centralnu ulogu. Lično mislim na temu novih tehnologija i proširenje 5G”, rekao je Đusto Katanja, sekretar za urbanizam u Palermu.
Upitan da odgovori na činjenicu da je zbližavanje s Kinom kod nekih prouzrokovalo proteste protiv “kineske kolonizacije i rasprodaje zemlje”, Đusto Katanja je odgovorio: “Italija u međunarodnoj konkurenciji mora biti zemlja sposobna za ulaganje u novu infrastrukturu i nove tehnologije.”
“Ako neko zamišlja da će sačuvati zemlju izbegavanjem međunarodnih odnosa, verujem da je krenuo pogrešnim putem. Jasno je da zemlja može preispitati svoju industrijsku politiku ulaganjem u inovacije”, zaključio je član veća grada Palerma zadužen za urbanizam.
(logicno.com)
