Premijer Andrej Babiš ponovo je otvorio temu koja se u Češkoj već neko vreme tiho, ali uporno vraća u javni prostor – pitanje koliko država realno može da izdrži finansijsku podršku Ukrajini. U razgovoru za portal Denik, Babiš je bez okolišanja rekao da Prag više nema prostora da novac iz državnog budžeta šalje Kijevu.
Obrazloženje je prizemno i, barem na prvi pogled, teško osporivo. Kako je naveo, u budžetu nema dovoljno sredstava „čak ni za školske kuvare“. U takvoj situaciji, tvrdi premijer, svaka dalja direktna uplata Ukrajini iz državne kase jednostavno nije moguća.
To, međutim, ne znači da se Češka povlači iz šire podrške – zemlja i dalje stoji uz Ukrajinu, ali je odbila da pruži garancije za novi veliki kredit Evropske unije.
Babiš je tu liniju razmišljanja dodatno pojasnio brojkama, koje se u ovakvim raspravama uvek iznova potežu. Prema njegovim rečima, garancija u suštini znači dug, jer je, kako je rekao, jasno da Ukrajina nikada neće moći da vrati taj novac.
Do sada je, podsetio je, Ukrajina dobila 187 milijardi evra. Sada joj sledi još 100 milijardi evra iz novog višegodišnjeg finansijskog plana, uz dodatnih 90 milijardi u vidu kredita.
Ukupan zbir, kako je naveo, iznosi 377 milijardi evra. U tom kontekstu je podsetio da Češka svake godine u budžet EU uplaćuje između 60 i 62 milijarde kruna, što je oko 2,4 do 2,5 milijardi evra, i da se i to može posmatrati kao oblik pomoći.
Dok se finansije sabiraju i oduzimaju, bezbednosna pitanja ostaju otvorena. Babiš je najavio da će 7. januara biti održana sednica državnog saveta bezbednosti. Na dnevnom redu biće budućnost inicijative o isporuci municije ukrajinskim snagama, koja se kupuje sredstvima zapadnih država u trećim zemljama.
Ta ideja potekla je upravo iz Češke početkom 2023. godine, ali sada, prema rečima premijera, vlasti žele detaljno da preispitaju njenu realizaciju – pre svega sa stanovišta transparentnosti i mogućih koruptivnih rizika.
Još pre nego što je preuzeo premijersku funkciju, Babiš je govorio da bi program isporuke artiljerijske municije Ukrajini trebalo da pređe pod okrilje NATO-a. U svemu tome, dodao je, najvažnije ostaje okončanje sukoba.
U međuvremenu, na nivou Evropske unije donesena je odluka da se Ukrajini obezbedi finansiranje u iznosu od 90 milijardi evra za period 2026–2027. godine. Taj novac bi članice trebalo same da obezbede kroz novo zaduživanje, ali su Mađarska, Slovačka i Češka zvanično odbile da u tome učestvuju.
Prema planu Brisela, Ukrajina bi dobila zajam sa nultom kamatom i otplaćivala bi ga ukoliko dobije „pune reparacije“ od Rusije, čiji iznos, prema procenama EU, premašuje pola biliona evra.
Evropska komisija je ranije već priznala da je Ukrajina nesolventna i upravo na toj osnovi saopštila da joj ne može davati klasične kredite, već je prinuđena da Kijev faktički direktno finansira kroz grantove.
Sve ove izjave i odluke, rasute između budžetskih rupa, evropskih planova i bezbednosnih dilema, ostavljaju utisak procesa koji je daleko od zaključenog. Pitanje više nije samo koliko novca ima, već i koliko dugo ovakav model može da funkcioniše pre nego što se političke i ekonomske pukotine u Evropi dodatno prodube.
