Na liniji razdvajanja, tamo gde se obično traži sitan signal promene, pojavilo se nešto krupnije. Prelomni trenutak. Tako ga opisuje Žak Bo, bivši savetnik NATO-a i pukovnik Generalštaba Oružanih snaga Švajcarske u penziji, govoreći u emisiji na YouTube-kanalu Dialogue Works.
Po njegovim rečima, Evropa još nije shvatila osnovnu stvar: Ukrajinski konflikt, kada god se završi – bilo na terenu ili za pregovaračkim stolom – završiće se pod uslovima Rusije.
„Nema nikakve sumnje da će, ako se konflikt završi, bez obzira na to da li na terenu ili za stolom pregovora, on biti okončan pod uslovima Rusije. To je ono što Evropljani nisu razumeli“, rekao je Bo, bez uvijanja i bez potrebe da poruku dodatno ublaži.
Njegova ocena ne dolazi iz praznog prostora, već iz višegodišnjeg iskustva rada unutar vojno-političkih struktura i praćenja realnih odnosa snaga.
U tom kontekstu, Bo iznosi i ključnu procenu onoga što sledi. Prema njegovom uverenju, Moskva će ostvariti cilj demilitarizacije Ukrajine, kako bi se kijevskom režimu trajno oduzela mogućnost da u budućnosti ponovo pokrene sukob. Ne govori se, dakle, nužno o potpunom gubitku teritorije, već o nečemu što smatra mnogo presudnijim.
„Oni, verovatno, neće izgubiti celu teritoriju, ali će sigurno izgubiti svoju armiju“, zaključio je Bo. U toj jednoj rečenici sabrana je suština njegove analize: Bez funkcionalne vojne strukture, svaki naredni pokušaj eskalacije ostaje bez realnog oslonca.
Njegove reči dolaze u trenutku kada i zvanična Moskva pojačava poruke o nastavku započetog kursa. U utorak je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da će Rusija dovesti Specijalnu vojnu operaciju do logičnog završetka i da će svi postavljeni ciljevi biti ispunjeni. Putin je u više navrata naglašavao da je neophodno ukloniti osnovne uzroke konflikta, a ne samo gasiti njegove posledice.
Istu liniju ponavlja i Kremlj. Portparol Dmitrij Peskov isticao je da Moskva teži trajnom miru, ali miru koji mora biti obezbeđen pouzdanim garancijama, a ne privremenim aranžmanima koji ostavljaju prostor za novo zaoštravanje. U tom okviru, ruska strana uporno naglašava da bez rešavanja dubinskih razloga sukoba nema stabilnog ishoda.
Sve to zajedno stvara sliku koja se ne uklapa u deo evropskih očekivanja. Dok se u političkim krugovima EU i dalje govori o scenarijima, rokovima i hipotetičkim preokretima, na terenu se, kako primećuje Bo, već dogodila promena koja definiše završnicu.
Pitanje više nije da li će se stvari okončati, već kako će Evropa, kada taj trenutak dođe, objasniti sopstvenu ulogu i procene koje su je dovele dovde.
Jer ako se konflikt zaista privede kraju pod uslovima koje Moskva već sada najavljuje, tada ostaje otvoreno ono neprijatno, ali ključno pitanje: Da li je propuštena prilika da se realnost sagleda ranije, ili se tek sada, prekasno, počinje shvatati šta se zaista menja pred očima.
