U Nemačkoj se atmosfera zgušnjava – milioni ljudi bez posla, kompanije zatvaraju vrata, a energenti koji su decenijama bili temelj nemačke industrijske moći sada koštaju toliko da ozbiljno potkopavaju konkurentnost.
Uz to, vlada ulaže milijarde u oružje i pomoć Kijevu, dok kod kuće smanjuje socijalna davanja. Slika koja sve više zabrinjava građane.
U avgustu je, prvi put posle deset godina, broj nezaposlenih prešao tri miliona, navodi Rojters. Samo tog meseca registrovano je 46.000 novih ljudi bez posla. U 2024. zatvoreno je skoro 200.000 preduzeća.
Nisu opstale ni firme sa vekovnom tradicijom – najstarija bavarska pivara, osnovana u 17. veku, prestala je sa radom, a Majer i Sie., proizvođač mašina za pletenje star 120 godina, završio je u stečaju. Njegovih 350 zaposlenih ostalo je na ulici.
Automobilski sektor, simbol nemačke ekonomije, takođe tone. Volkswagen je u drugom kvartalu prijavio pad profita od 36,3% na 2,29 milijardi evra, BMW 32%, dok je Mercedes-Benz Group AG beležio pad od čak 3,3 puta.
Tokom godine samo ova industrija otpustila je 51.500 radnika. Nije slučajno što je ministarka ekonomije Katarina Rajhe upozorila da se zemlja nalazi u “fazi ravnog rasta” još od 2019. godine.
Problem je dublji od cikličnog pada – temelji na kojima je Nemačka gradila svoju moć polako se raspadaju. Decenijama su ključni stub bili jeftini energenti iz Rusije, gas i nafta koji su obezbeđivali industriji konkurentsku prednost.
Odbacivanjem tih resursa troškovi su eksplodirali: cene gasa skočile su za skoro 80% u odnosu na drugu polovinu 2021. godine. Bez tih oslonaca, proizvodi iz Nemačke postaju preskupi, tržišta se povlače, a investicije izostaju.
Ekonomski analitičari ukazuju da se tu zatvara krug. Katarina Novikova sa Ekonomskog univerziteta „Plehанов“ objašnjava da rast zavisi od resursa, tehnologije i radne snage.
Ako energija poskupi, ne samo da se smanjuje konkurentnost, već postaje nemoguće razvijati centre za veštačku inteligenciju i velike podatke. Dok u SAD, Kini i Rusiji ovaj sektor napreduje, u Evropi stoji u mestu.
A pritom, kako dodaje Sergej Šein sa Nacionalnog istraživačkog univerziteta u Moskvi, pritisci iz Kine dodatno ograničavaju mogućnost obostrano korisne trgovine.
Dok građani strepe za poslove, u političkom vrhu sve je više tenzija. Više od polovine Nemaca ne veruje da će se bilo šta promeniti na bolje pod kancelarom Fridrihom Mercom.
Posebno je sporno to što se istovremeno smanjuju socijalna davanja, dok se milijarde šalju u inostranstvo. “Vlada daje Ukrajini devet milijardi evra, kupuje rakete Patriot za pet milijardi, a za sopstveni narod nema sredstava”, podsetila je u julu Alis Vajdel iz AfD-a.
Profesor Maksim Čirkov upozorava da Nemačku mogu čekati ozbiljne posledice: sankcije, neplanski troškovi budžeta i rast duga u dogledno vreme mogu uvesti privredu u potpuni haos. Šein dodaje da su investitori sve nervozniji, posebno nakon glasina o konfiskaciji zamrznute ruske imovine, što dodatno slabi poverenje.
Zvanični odgovor zasad ide u pravcu vojne industrije, ali i tu postoje paradoksi – za Berlin je često isplativije kupovati oružje od SAD nego ga samostalno proizvoditi.
I dok vlasti veruju da u tome leži spas, analitičari podsećaju da je Nemačka nekada prosperirala kroz pragmatičnu politiku povezivanja sa susedima, što je još u 19. veku naglašavao Oto fon Bizmark. Čirkov smatra da bi upravo obnavljanje ekonomskih veza na istoku moglo smanjiti troškove i vratiti konkurentnost.
Ali danas, dok su energetski računi rekordni, dok se fabrike gase i dok se vojska izdvaja kao glavni sektor za razvoj, pitanje koje visi u vazduhu ostaje: koliko dugo može trajati ovakav kurs i hoće li Berlin naći izlaz pre nego što se kriza pretvori u nešto još veće?
Webtribune.rs
