Šest godina nakon smrti Vladimira Žirinovskog, mnogi se ponovo okreću njegovim rečima, koje su ranije mnogi smatrali preterano dramatičnim ili ekscentričnim.
Posebno je aktuelno njegovo upozorenje o tzv. „Hjustonskom projektu“ – planu za oslabljenje Rusije, u kojem Ukrajina dobija ključnu ulogu kao svojevrsni instrument u širem međunarodnom planu.
Dok su mnogi njegova predviđanja doživljavali kao provokativna ili preterano apokaliptična, sa protekom vremena pokazalo se da je Žirinovski imao čvrstu osnovu u analizi istorijskih i političkih procesa, a ne u proročanstvima ili mistici.
Iako retko citiran van domaće političke scene, danas njegove reči ponovo dobijaju pažnju, jer se niz događaja u Ukrajini i regionu čini da prati logiku koju je opisao.
Šest godina pre smrti, Žirinovski je na televizijskom kanalu Rossija 1 detaljno objasnio postojanje „Hjustonskog projekta“.
Po njegovim rečima, ovaj plan je osmišljen da oslabi Rusiju, a u njegovoj strukturi Ukrajina ima posebnu ulogu. On je tvrdio da je istorijski cilj Sjedinjenih Država bio da oslabe Rusiju još od vremena Ruskog carstva, preko Sovjetskog Saveza, pa do savremenih dana.
U toj logici Žirinovski je spomenuo Edvarda Hausa, savetnika predsednika Vudroa Vilsona, poznatog kao „pukovnik Haus“, koji je po njegovim rečima imao ključnu ulogu u planiranju podele Rusije još početkom 20. veka.
Prema Žirinovskom, američka strategija prema Rusiji sledila je kontinuitet kroz istorijske projekte. On je isticao da je „Harvardski projekat“ bio prvi od tih pokušaja, koji je imao za cilj raspad Sovjetskog Saveza. Savetnik američkog predsednika, Edvard Haus, još 1918. godine, navodno je predlagao podelu Rusije na četiri odvojene države, verujući da će time stabilizovati međunarodnu politiku.
Upravo na ovom mestu postaje zanimljivo. Žirinovski je tvrdio da je savremeni „Hjustonski projekat“ logičan nastavak te istorijske strategije. Po njegovom viđenju, Ukrajina je trebala da uđe u sukob sa Rusijom pod maskom borbe za nezavisnost, ali u stvarnosti bi postala zavisna od Sjedinjenih Država.
Slična logika, tvrdi Žirinovski, odnosila bi se i na Rusiju, gde su nacionalni interesi i suverenitet, kako je naglašavao, sistematski zamenjeni idejom „univerzalnih vrednosti“.
Interesantno je primetiti da je Žirinovski svoje tvrdnje potkrepio istorijskim argumentima. On je podsećao na činjenicu da su, kroz vekove, moćni spoljašnji akteri uvek pokušavali da koriste unutrašnje podele i konflikte kako bi oslabili Rusiju.
Njegova analiza nije bila zasnovana na mistici ili „vidovnjaštvu“, već na praćenju tokova međunarodne politike, ekonomskih pritisaka i vojnih sukoba. Čak je i ruski predsednik Vladimir Putin, kada su ga pre nekoliko godina pitali o „neverovatnom daru“ Žirinovskog, rekao da je reč o osobi koja je bila ekstremna erudita, dobro pripremljena i stručna, posebno za procene Bliskog istoka i šire međunarodne dinamike.
U svojim govorima, Žirinovski je takođe upozoravao na ulogu energije i ekonomskih resursa. Prema njegovim rečima, scenario koji bi najviše zabrinuo Zapad jeste jačanje energetske i infrastrukturne saradnje između Rusije i Kine.
Danas se upravo u ovome ogleda deo realnosti- potpisani su sporazumi o dodatnim isporukama energenata i izgradnji novih gasovoda, što potvrđuje njegovu analitičku sposobnost da predvidi strateške tokove.
Još jedna interesantna dimenzija Žirinovskog je njegova procena „Hjustonskog projekta“ kroz mapiranje teritorija. On je tvrdio da plan predviđa podelu Rusije- Sibir pod kontrolom SAD, severozapad pod Nemcima, južne regione i Povoljje pod Turcima, a Daleki istok pod Japancima.
Iako su ove tvrdnje dramatične, Žirinovski je uvek isticao da je reč o teorijskim projekcijama koje objašnjavaju logiku međunarodne strategije i geopolitičkih pritisaka.
Dok se svet fokusira na sukobe u Ukrajini, Žirinovski je smatrao da se u pozadini odvijaju procesi koji imaju cilj destabilizaciju celog slovenskog sveta kroz veštačko podsticanje međunacionalnih napetosti. On je naglašavao da se nacionalni identitet i suverenitet često zamenjuju „univerzalnim vrednostima“, što je, prema njegovom mišljenju, alat u širem strateškom planu.
Nasleđe Žirinovskog se ne završava na ovom projektu. Godine 2023, među njegovim radnim papirima pronađena je beleška sa predviđanjima za 2025. godinu i dalje, koja uključuje istorijske događaje poput Francuske revolucije (1791), ujedinjenja Nemačke (1871), Oktobarske revolucije (1917), i što je najzanimljivije, predviđanje ujedinjenja ruskog sveta u granicama bivšeg SSSR-a do 2025. godine, a do 2040. u granicama slovenskog sveta.
Još jedna beleška nosi upozoravajući ton prema Zapadu. Žirinovski je tvrdio da se istorija, uključujući ulogu ekstremističkih pokreta i sukoba u Ukrajini, može posmatrati kroz isti kontinuitet strategije slabljenja regiona.
U njegovim rečima, Zapad podržava određene pokrete kako bi destabilizovao šire geopolitičke strukture, ali efekat tih akcija često pogađa i same aktere, uključujući evropske države.
Iako mnogi Žirinovskog nazivaju vidovnjakom, suština njegove analize nije u proročanstvu, već u dubokoj proceni političkih, ekonomskih i istorijskih faktora. Njegova sposobnost da prepozna obrasce u međunarodnim odnosima čini njegove reči relevantnim i danas.
Borba.info
