Fluor se dodaje u 70% pijaće vode u Americi. CDC navodi fluoridizaciju kao jednu od top 10 najvažnijih javno-zdravstvenih mera 20. veka. Ali grupa neprofitnih organizacija se sada bori protiv ove prakse, pozivajući se na niz dokaza koji pokazuju malo koristi i ogromne rizike.
Unošenje fluora ne samo da je povezano sa različitim zdravstvenim problemima, već i istraživanja sve više pokazuju da to čak i ne poboljšava naše zube.
Iako nanošenje fluora direktno na zube može u stvari sprečiti propadanje zuba, u više desetina recenziranih studija je dokazano da unošenje ove supstance nema nikakvu zdravstvenu korist.
Pa zašto tačno dodajemo fluor u pitku vodu?
Poreklo prakse je potpuno bizarno: 1901. godine, stomatolog Frederik Mekej započeo je 30-godišnju studiju poznatu kao „Smeđa mrlja Kolorada“.
Stanovnici Kolorado Springsa imalu su jedinstvenu deformaciju zuba: kod ove populacije su se pojavile smeđe, pegave mrlje sa alarmantnom konzistencijom; ipak, kako je Mekej ubrzo otkrio, oni koji su umali „smeđe mrlje“ uopšte nisu imali karijes i zubi im nisu bili skloni propadanju.
Nakon analize lokalne, pijaće vode, stomatolog je pronašao neobično veliku količinu fluora, a koji je zaslužan istovremeno i za „smeđu mrlju“ i za zdrave zube.
Danas je „smeđa mrlja“ poznata kao zubna fluoroza, a blagi slučajevi prisutni su kod 58% adolescenata.
[adsenseyu1]
Ova blaga promena boje je od početka poznata sporedna pojava fluoridizacije, ali smatra se da korist od smanjenja propadanja nadmašuje rizik.
U poslednjih nekoliko decenija, međutim, pojavilo se obilje medicinskih istraživanja koja pokazuju mnogo veće potencijalne opasnosti, što je dovelo do pravne bitke za okončanje ove prakse.
Fluor je u suštini toksičan za ljudsko telo, mada se u malim dozama ne primećuju akutni efekti. Dok su naši bubrezi u stanju da filtriraju 50-60% fluora koji konzumiramo, ostatak se skladišti u telu i primećeno je da se tokom vremena nakuplja u određenim delovima.
Jedan organ koji je posebno podložan nakupljanju fluora je pinealna žlezda odnosno hipofiza; deo našeg mozga koji je odgovoran za regulisanje hormona spavanja i reproduktivnih hormona.
[adsenseyu4]
Ponekad poznata kao „treće oko“, ova mala žlezda je u mnogim istorijama bila povezana sa metafizičkim sposobnostima kao što su predosećanje i vidovitost.
Filozof i naučnik Rene Dekart verovao je da je pinealna žlezda „glavno sedište duše“. Iako je uloga pinealne žlezde u neurološkim sposobnostima još uvek upitna, činjenica da konzumiranje fluora utiče na sposobnost žlezde da funkcioniše izgleda da je potpuno dokazana.
I to nije jedini deo mozga koji pati: preko 30 nezavisnih studija povezalo je fluor sa smanjenjem dečije inteligencije: Studija iz 2018. godine pokazala je da je za svako povećanje od jednog miligrama po litri fluorida u urinu trudnice, njena beba u proseku imala za 2-4 boda manje na IQ skali u dobi od 1-3 godine.
[adsenseyu1]
Studije na životinjama pokazale su i druge neurološke efekte, uključujući oslabljenu memoriju, smanjenu sposobnost učenja, pa čak i blage oblike oštećenja mozga.
S takvim potencijalnim zdravstvenim rizicima, pomislili biste da dokazi o koristima fluora moraju biti prilično čvrsti … pa, razmislite ponovo.
Nema čvrstih dokaza da konzumiranje fluora zapravo poboljšava zdravlje zuba.
U studiji iz 1989. godine, podaci koje je prikupio Nacionalni institut za stomatološka istraživanja utvrdili su da deca koja žive u oblastima u kojima je voda fluoridizovana imaju stope propadanja zuba gotovo identične onima koje žive u nefluoridisanim oblastima.
Dok je propadanje zuba u SAD-u opadalo od trenutka uvođenja fluoridizacije, zemlje koje ne dodaju fluor u vodu primetile su istu stopu propadanja zuba.
[adsenseyu4]
Ovi podaci Svetske zdravstvene organizacije impliciraju da faktori koji nisu fluoridisana voda doprinose ukupnom poboljšanju zdravlja zuba širom sveta. U stvari, nikada nije bilo kontrolisanog ispitivanja kojim bi se pokazala efikasnost ili bezbednost fluoridizacije.
Studija iz 2009. godine, finansirana od strane NIH-a, nije pronašla nikakvu povezanost između unošenja fluora i truljenja zuba. EPA je, međutim, i pored svih dokaza odbacila predloge građana da se supstanca ukloni i sada pokušava da odbaci i tužbu kojom bi se zabranila upotreba fluora na osnovu Zakona o kontroli toksičnih supstanci.
Clothing
Uređaji za filtriranje neće ukloniti fluor iz vode. Čak i skupi filteri sa reverznom osmozom ne mogu da uklone 100% materije, iako mogu biti efikasni i do 90%.
Čak i ako imate vlastiti bunar ili sakupljate kišnicu za piće, fluor je i dalje praktično nemoguće izbeći. Hrana i piće često se prave sa fluoridizovanom vodom. I naravno, nije potrebno eksplicitno obeležavanje.
Što se tiče vode za piće koje kupujete u balonima ili flašama dobro proverite specifikaciju i sastav, U SVE JE NAKNADNO UBAČEN FLUOR. Dakle truju vas za sve pare.
Webtribune.rs
IZVORI:
