Naslovnica SPEKTAR Praktično objava rata Rusiji – Do sada nezabeležen napad na Moskvu: Izdat...

Praktično objava rata Rusiji – Do sada nezabeležen napad na Moskvu: Izdat nalog za hapšenje Putina

Međunarodni krivični tribunal u Hagu izdao je nalog za hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koji je optužen za navodne ratne zločine u Ukrajini.

Moskva je više puta opovrgla optužbe da su njene snage počinile zločine tokom trajanja Specijalne vojne operacije.

Kako piše u optužnici, predsednik Putin je „navodno kriv za nedozvoljeno prebacivanje i deportovanje dece iz okupiranih teritorija Ukrajine na teritoriju Ruske Federacije“, a koji su „navodno izvršeni nakon 24. februara 2022. godine“.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Tribunal tvrdi da postoje „razumne osnove sumnje“ da predsednik Putin „snosi individualnu krivičnu odgovornost za navedene zločine, kao i da je zločine počinio direktno, zajedno sa drugima i putem davanja instrukcija drugima“, kao i zbog „propusta da pravilno izvrši kontrolu nad civilnim i vojnim podređenima koji su počinili dela, ili dozvolili njihovo izvršenje, i koji su bili pod njegovom stvarnom vlasti i kontrolom, shodno odgovornosti nadređenog“.

Dodaje se da je „vanpretresno veće je, na osnovu zahteva tužilaštva od 22. februara 2023. godine, zaključilo da postoje razumni osnovi za verovanje da svaki osumnjičeni snosi odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine Ruskoj Federaciji, na štetu ukrajinske dece“.

Dalje, navodi se i da je „veće smatralo da nalozi (za hapšenje) treba da budu tajni kako bi se zaštitile žrtve, svedoci, i istraga“, ali je kasnije „imajući u vidu da ponašanje o kojem se govori u sadašnjoj situaciji navodno i dalje traje i da objava informacija o nalozima može doprineti sprečavanju daljeg činjenja zločina, veće odlučilo da je u interesu pravde“ da se „javno otkrije postojanje poternica, imena osumnjičenih, krivična dela za koja su poternice izdate i vidovi odgovornosti koje je utvrdilo veće“.

Vanpretresno veće koje je izdalo nalog za hapšenje čine sudije Rozario Salvatore Aitala iz Italije, Tomoko Akane iz Japana i Anotan Kesia-Mbe Mindua iz DR Konga.

Rojters je ranije ove nedelje izvestio da se očekuje da sud izda naloge, prve u istrazi o sukobu u Ukrajini.

Pored toga, sud je po istim optužbama izdao naloge za hapšenje ruske komesarke za prava deteta Marije Aleksejevne Lvov-Belove.

Šef kabineta predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog Andrej Jarmak rekao je da je nalog za hapšenje predsednika Putina „tek početak“. „Ovo je tek početak“, napisao je on na Telegramu.

O pravom cilju ovog poteza svedoče reči vrhovnog državnog tužioca Ukrajine Andreja Kostina, koji je na svom Fejsbuk nalogu napisao:

„To znači da van Rusije Putin mora biti uhapšen i izveden pred suđenje. A svetski lideri će triput razmisliti pre nego što se rukuju ili sednu za pregovarački sto sa njim. Svet je dobio signal da će ruski zločinački režim i njegovo rukovodstvo snositi odgovornost.“

Ukupan budžet suda tokom 2020. godine bio je 148 miliona dolara, a među 10 glavnih donatora, čak devet su američki saveznici koji su Rusiji uveli sankcije.

Inače, Međunarodni krivični tribunal je prvi i jedini stalni međunarodni sud koji ima nadležnost da procesuira pojedince optužene za zločine genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i zločina agresije.

[adsenseyu1]

Tribunal je osnovan je 1998. godine usvajanjem Rimskog statuta, koji je stupio na snagu 2002. godine nakon što je ispunjen uslov od 60 ratifikacija. Do sada, Statut su popisale 123 države. Među potpisnicima se ne nalaze zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Indije, Turske i Saudijske Arabije.

Sud je tokom nešto više od 20 godina rada naišao na velike kritike, uključujući one za evrocentrizam i rasizam, s obzirom na to da se među optuženima prevashodno nalaze pojedinci iz Afrike i islamskog sveta.

Amerikanci su, čak, sredinom 2020. godine uveli sankcije protiv nekoliko visokih zvaničnika tog suda, među kojima je bila i glavna tužiteljka Fatou Bensuda, zato što su „protivzakonito pokušali da stave Amerikance pod svoju jurisdikciju“. Međunarodni sud pravde je u tom trenutku istraživao zločine američkih trupa u Avganistanu.

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

(RT)

[adsenseyu4]