Džordž Fridman, osnivač Stratfora i predsednik publikacije „Džiopolitikal fjučurs“, bio je gost Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj u Beogradu, gde je učestvovao na „Horajzons“ debati „Vetrovi promena“. Bila je to prilika za intervju sa jednim od najpoznatijih američkih analitičara međunarodnih odnosa.
„Bivšu Jugoslaviju vidim kao zonu zamrznutog konflikta. Imaćete susrete i razgovore, ali se ništa neće promeniti dokle god se ne uvidi u kojoj meri razjedinjenost Južnih Slovena utiče na svakodnevni život. Čak i tokom Hladnog rata ovo je u Istočnom bloku bilo najbolje mesto za život, pa nema razloga zašto to ponovo ne bi bilo. Jedna od stvari koju treba da prestanete da radite jeste da razmišljate o tome da EU, SAD i druge strane sile dolaze ovde u ulozi posrednika. Treba sami da rešavate stvari, jer to mogu samo zemlje bivše Jugoslavije“, izjavio je za Sputnjik Fridman.
[adsenseyu1]
Albanski političari sa Kosova, naročito Ramuš Haradinaj, nisu prestali da misle na EU i SAD. Štaviše, on je predložio da se Sjedinjene Države uključe u dijalog u Briselu. Zašto onda ne bismo uključili i Rusiju?
— Ne vidim nikakvu prednost uključivanja SAD u ovo pitanje. To nije pitanje koje Sjedinjene Države mogu da reše, one nemaju šta da ponude. Koja je prednost vođenja dijaloga sa zemljom koja nije ovde, koja nije uključena? Jedini dijalog je između dve strane koje razgovaraju. Kada svaka strana predloži posrednika, to čine jer misle da će on biti bliži njihovim pozicijama ili da će im pomoći. Mislim da je jedna od lekcija koje smo naučili počevši od odredbi Dejtonskog sporazuma, pa i tokom kampanje bombardovanja, da su naši interesi ograničeni i da ne možemo naterati da se pomire zemlje koje to ne žele. Mislim da je velika greška to što Evropljani konstantno ovde dolaze i pokušavaju da kreiraju rešenje kada ga nema.
Pomenuli ste bombardovanje Jugoslavije. Eksperimenti Zapada u ovom regionu koji su doveli do ratova nisu doveli i do pomirenja. Ko je za to odgovoran?
— Jugosloveni.
Zaista?
— Naravno. Ovo je njihova zemlja. Oni su morali da nastave da žive u određenim okvirima civilizovanog ponašanja, ali još je važnija odgovornost regiona koji treba da se pobrine za svoju decu. Kada se oslanjate na strane sile, ne možete da predvidite njihove postupke. Mislim da je bombardovanje bilo greška Sjedinjenih Američkih Država, to sam tada govorio i danas isto to mislim. Međutim, kada uvlačite strane sile imaćete neočekivane posledice jer oni ne razumeju ovdašnju situaciju poput vas i imaju drugačije namere. Ovo je trenutak kada je izolacija najbolja stvar za ovaj region — ne razmišljati o Evropljanima, Rusima, Amerikancima. Ako se umešaju Amerikanci i Rusi među njima će doći do konfrontacije, a to neće biti od koristi regionu. Ovo je trenutak da se ovaj region dobro zapita da li su neslaganja među zemljama vredna cene koja se nameće regionu.
Bivši američki državni sekretar Džon Keri svojevremeno je rekao da je Balkan na „liniji vatre“ između Zapada i Rusije. Da li je i dalje tako?
— Ne vidim kako bi mogao biti. Rusija je jako daleko. Da bi Rusi ovde došli moraju da idu preko Ukrajine, Rumunije… Oni su sada daleka sila. Čak bih rekao i sila koja je u padu, ali geografski svakako nema konfrontacije između SAD i Rusije. Rusi ne mogu da nastupe silom, a Amerikanci to ne žele. Imamo puno problema širom sveta — Koreju, Bliski istok, prisutni smo u Rumuniji i Poljskoj… Nije u našem interesu da nađemo novi problem. Rusi nisu sposobni, izuzev propagandne kampanje, da intervenišu u ovom regionu. Ovo je redak trenutak u kojem su Evropljani preokupirani Evropom, Amerikanci drugim stvarima, Rusi samim sobom. Ovo je prilika u kojoj ćete možda potražiti posrednike, a nećete naći nikoga.
Da li će ekspanzija NATO-a u ovom regionu predstavljati problem za Srbiju da sačuva vojnu neutralnost?
— Pa, ako se plašite Crne Gore, onda mi vas je žao. Mislim da je proširenje NATO-a na Crnu Goru glup potez. NATO sam mora da redefiniše šta on zaista jeste. Nakon Trampove posete nemačka kancelarka izjavila je da Evropa mora da se osloni sama na sebe. Odgovor Amerike bio je: „Sjajno, konačno, upravo smo to i tražili. Sada možemo biti partneri“. Dakle, NATO je u poziciji kada mora da se definiše, a članovi Alijanse, pre svega iz Evrope, moraju da odluče da li žele da budu članovi NATO-a ili ne. Ja zaista ne vidim svrhu proširenja NATO-a sa Crnom Gorom. Ne znam, možda im se dopadaju plaže, ali Srbija na to ne treba da obraća pažnju, niti da pretpostavlja da iza toga stoji neko skriveno značenje. Nekada se takve stvari prosto dese. Srbija takođe ne treba da želi članstvo u NATO-u, niti, po mom mišljenju, u Evropskoj uniji.
Zbog čega?
— Jer je nezaposlenost u Južnoj Evropi preko 20 procenata, a Britanci napuštaju EU na ovaj ili onaj način. Najbolji deo Evrope je Istočna Evropa jer ona nije deo evrozone. Po mom mišljenju, Istočna Evropa je deo kojem Srbija pripada, vi ste jugozapadni produžetak Istočne Evrope. U ovom regionu izmešane su različite koncepcije — dinamičnost EU, moć Rusije, interes SAD… Zanimljivo je u ovom regionu to što umesto da se krećete od jedne realnosti ka drugoj, vi ih slažete na gomilu. Ponekad posežete za nečim što je staro 70 ili 100 godina i to vam je jednako realno kao i današnjica. Ovaj region ima neverovatne mogućnosti, brilijantnu radnu snagu, ali ako tražimo model međusobnih odnosa, onda je to Istočna Evropa, od Poljske do Rumunije, tu mislim da Srbija treba da bude.
