Godinu dana nakon što je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp oterao i nju i Henrija Kisindžera i mnoge druge slične njima, nekadašnja državna sekretarka Medlin Olbrajt vraća se na poziciju s koje će moći da radi ono što je radila tokom čitave svoje karijere.
Postala je predsednica i, za sada, jedina članica Odbora za odbrambenu politiku Pentagona.
To je savetodavno telo sastavljeno od najviših zvaničnika zaduženih za nacionalnu bezbednost, a pošto je položila zakletvu, Olbrajtova je kao svoj glavni zadatak istakla „prilagođavanje izmenjenoj prirodi ratovanja, kako bi se ostalo ispred svih potencijalnih protivnika“.
Košmarna repriza devedesetih
Prilično zlokobna najava, već i stoga što je reč o osobi koja je bez ikakvog kajanja javno kazala da smrt pola miliona dece u Iraku ne smatra previsokom cenom za ostvarenje američkih interesa u toj zemlji.
I koja je, rekavši „odvratni Srbi“ kada je bila suočena sa svojim zločinima u našoj zemlji, pokazala da ih nije počinila samo iz interesa. Već, takoreći, strastveno.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Pritom, ovaj povratak Medlin Olbrajt posle dolaska Džozefa Bajdena na mesto predsednika SAD, ne predstavlja i jedini razlog za bojazan od košmarne reprize njihove ružne i nasilne prošlosti na ovim prostorima.
Vraćaju nam se, naime, i drugi junaci njihovih balkanskih podviga, kakvi su im podvizi takvi i junaci, poput budućeg ambasadora u Beogradu Kristofera Hila i specijalaca Stejt departmenta kao što su Gabrijel Eskobar i Derek Šole.
I ne samo to. Sa one strane Kanala, iz Velike Britanije, istovremeno stižu i usaglašeni pozivi na svojevrsni povratak u devedesete u vidu nove akcije protiv Srba, Srbije i naravno Rusije.
NATO u Brčkom i Tuzli
U londonskom „Tajmsu“, tako, bivši šef diplomatije Ujedinjenog Kraljevstva Vilijam Hejg preti:
„Budemo li oklevali, Balkan će ponovo eksplodirati. Zapad mora hrabro da se suprotstavi hladnom Putinovom pogledu, ili će narastajuće etničke tenzije u Bosni gurnuti Evropu u krizu.“
Predsednik Rusije Vladimir Putin, piše Hejg da bi razgoropadio svoje čitaoce i ubedio ih da je akcija neophodna, „ima najhladnije oči koje sam ikada video, a upoznao sam mnoge od najvećih svetskih zlikovaca i tirana“.
Na Balkanu je, objašnjava Hejg, „Rusija pokušala sve što može da osujeti aspiraciju miliona tamošnjih stanovnika da žive u stabilnim nacijama orijentisanim ka Zapadu“. I zato se „ključna oblast, u kojoj zapadne države treba da se suprotstave postojanoj eroziji stabilnosti, nalazi upravo na Balkanu“, jer, „niko ne treba da ima i najmanju sumnju da ovo što se događa“ – a događa se „lider Republike Srpske Milorad Dodik koji već godinama potkopava Bosnu i Hercegovinu uz aktivnu podršku Rusije i Srbije“ – „predstavlja pretnju bezbednosti i stabilnosti evropskog susedstva“.
„Potrebne su hitne odluke i ujedinjene akcije“, poziva Hejg i, kao najvažniju meru, traži novo vojno angažovanje: „Male evropske snage, Eufor, treba da budu ojačane NATO trupama angažovanim u strateški važnim mestima kao što su Brčko i aerodrom u Tuzli. Ovo možda zvuči dramatično, ali, samo snaga, odlučnost i spremnost da se deluje mogu da spreče dalje nevolje.“
Srbija više nije saveznik
„Moramo da razgovaramo o Zapadnom Balkanu“, istovremeno na portalu „Politiko“ poručuje specijalna savetnica ministra Hejga, baronesa Arminka Helić, članica britanskog Doma lordova rođena u Gračanici nadomak Tuzle.
„Konflikt u regionu se bliži, i sada je vreme za akciju da zaštitimo godine napretka“, piše baronesa Helić koja je u međuvremenu stigla da se pojavi i kod Kristijane Amanpur na Si-En-Enu. „Alarmantni odjeci ‘90-ih šire se danas Zapadnim Balkanom. Razgovori o proširenju Evropske unije zaustavljeni su, a postoji jedan zajednički uznemirujući faktor u krizama s kojima su suočene Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora: Srpska vlada aktivno podržava njihovu destabilizaciju i preti njihovom suverenitetu i teritorijalnom integritetu… Zajedno s ruskim mešanjem, podelama unutar EU i slabošću NATO-a, ovo se pokazuje kao smrtonosna mešavina… Srbija više nije saveznik u rešavanju problema na Balkanu, već njihov glavni uzrok.“
I zato je, tvrdi baronesa Helić, „došlo vreme za zajedničku akciju NATO-a i EU… NATO mora da osigura da je njegovo prisustvo u regionu dovoljno značajno. A to znači povećanje broja vojnika.“
Prevaziđeni Klintonovi kadrovi
Sprema li se nova NATO invazija na Zapadni Balkan? Kakve namere stoje iza poziva na akciju protiv Srba i Srbije? I šta će Pentagonu savetovati Medlin Olbrajt?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali diplomata u penziji Rade Drobac, zamenik predsednika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, i profesor međunarodnih odnosa i nekadašnji savetnik Milorada Dodika Srđan Perišić.
„Imenovanje osobe poput Medlin Olbrajt, s biografijom iza koje su ostala i mrtva deca i porušena infrastruktura, govori sve što nam je potrebno da znamo o namerama administracije koja ju je stavila na funkciju uprkos njenim godinama“, ocenjuje Rade Drobac.
„Istovremeno, to znači i da ništa nisu naučili iz grešaka koje su načinili, i da misle da i dalje žive u vremenu u kome su mogli da maltretiraju čitav svet.
Ali to vreme je prošlo i oni svoju volju više ne mogu da nameću svima drugima. A pokušaj da to urade samo će stvoriti još više problema.“
„Povratak Amerike koji je najavio Bajden ostvaruje se u liku žene koja ima 84 godine. Postavlja se pitanje ima li u Americi kadrova i izvan kruga ratnih huškača koji su služili u administraciji Bila Klintona“, napominje Srđan Perišić, i podseća: „Medlin Olbrajt je svojevremeno primetila da je šteta što Amerika ima tako impresivnu vojnu silu, a ne upotrebljava je. I iz toga možemo da vidimo na šta je sve spremna takva osoba, a ona će sad savetovati američkog ministra odbrane… I zato nije nemoguće da Amerikanci idu na opciju podsticanja sukoba, s tim što, naravno, neće oni sami ratovati već će svoje vazale od Zapadnog Balkana do Ukrajine podsticati da to učine.
Ali SAD neće moći da ostvare rezultate kakve su ostvarivale u Klintonovo vreme, upravo zato što je od tada struktura međunarodnog poretka u potpunosti promenjena.“
Namere Velike Britanije
Pritom, komentariše Rade Drobac najave nove balkanske ofanzive koje stižu i iz Vašingtona i iz Londona, „ni na vrhuncu svoje moći na ovim prostorima Amerikanci i njihovi saveznici nisu uspeli da dobiju ništa više od Rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma.
I zato mi nemamo nikakvog razloga da idemo ispod toga, sad, kad su oni mnogo slabiji nego što su bili.“
„Vašington i London su jedini saveznici na ovom prostoru, i njihove aktivnosti treba smatrati usaglašenim. A uloga Velike Britanije postala je naglašenija zato što su, izlaskom iz Evropske unije, njene ambicije porasle, i to se vidi i sada u ovim pozivima na akciju protiv srpskog faktora na Zapadnom Balkanu. Uostalom, to je oduvek konstanta britanske geopolitike na ovim prostorima,“ skreće pažnju prof. Perišić.
Potvrda ove ocene, da Britanci imaju istorijski problem sa srpskim faktorom, stiže od baronese Helić, koja piše: „Destabilizujuće akcije (protiv BiH, KiM i Crne Gore) zasnovane su na konceptu ‘srpskog sveta’, ideje koja je alarmantno slična ‘Velikoj Srbiji’ bivšeg predsednika Slobodana Miloševića a koju sad otvoreno zagovara ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.“
„Britanija dosledno vodi, kako antisrpsku, tako i antirusku politiku, i oko toga ne treba imati bilo kakvu dilemu“, uveren je Rade Drobac. „Naše rukovodstvo moralo bi da bude svesno te činjenice, i zbog toga s njima ne smeju da se prave bilo kakvi kompromisi oko vitalnih nacionalnih interesa, bez obzira na sve pritiske, zastrašivanja i ucene kojima ćemo biti izloženi.
Uostalom, to je standardni deo njihovog ‘diplomatskog’ repertoara, sve i ako iza tih pretnji ima sve više blefiranja nego realnih mogućnosti da se ostvare. Upravo zato naš odgovor mora da bude čvrst.“
„Britanci bi da se vrate u vreme u kome se Pedi Ešdaun, kao visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, ponašao poput kolonijalnog upravnika negde u Africi ili Aziji i naneo najviše štete Republici Srpskoj, preneo najviše njenih nadležnosti na centralni nivo i smenio preko 90 ljudi… Ali oni danas ne mogu čak ni propisno da instaliraju Kristijana Šmita na tu funkciju. I to je još jedan dokaz u prilog stava da više nema razloga za uzmicanje. Tim pre što Republika Srpska i nema više kuda da uzmiče,“ zaključuje Srđan Perišić.
Nikola Vrzić (sputnik)
