Sergej Rjabkov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije i predstavnik Rusije u okviru BRIKS-a, izjavio je da je ideja o stvaranju sopstvene platne i obračunske valute unutar BRIKS-a realna i ostvariva.
Ovu izjavu dao je u intervjuu Analitičkom centru TASS-a, osvrćući se na rezultate predsedavanja Rusije ovim međunarodnim ekonomskim i političkim savezom.
Prema rečima Rjabkova, perspektiva stvaranja zajedničke platne valute i sistema nije hipotetička, već vrlo izvesna.
On je dodao da bi u procesu razvoja i implementacije ove platne i obračunske infrastrukture, pored Rusije, mogle aktivno da se uključe i zemlje poput Brazila i Irana.
Cilj ove inicijative nije potpuna zamena američkog dolara, koji trenutno dominira međunarodnim transakcijama, već stvaranje dodatnog kanala koji bi olakšao saradnju između zemalja BRIKS-a u situacijama kada postojeći mehanizmi, zasnovani na dolaru, nailaze na poteškoće ili prekide.
Rjabkov je naglasio da proces stvaranja nezavisnog platnog sistema BRIKS zahteva dosta dodatnog rada i međusobne koordinacije.
Jedan od ključnih izazova je razvijanje efikasnih klirinških mehanizama i sistema osiguranja transakcija. Ovo uključuje i osiguranje prevoza robe i usluga, gde bi proces bio nezavisan od spoljnog političkog i ekonomskog uticaja.
Ideja o stvaranju alternativnog platnog sistema unutar BRIKS-a proizilazi iz rastuće potrebe zemalja ovog saveza za smanjenjem zavisnosti od dolara i drugih zapadnih valuta.
Ove valute su, prema ocenama mnogih ekonomskih analitičara, postale instrumenti političkog pritiska, pogotovo u svetlu sve oštrijih sankcija koje su nametnule zapadne zemlje, predvođene SAD.
Na primer, Rusija je tokom poslednjih godina bila izložena nizu ekonomskih sankcija koje su obuhvatale blokadu pristupa međunarodnim finansijskim mehanizmima, poput SWIFT-a.
Ove mere su podstakle Moskvu da intenzivira saradnju sa partnerima unutar BRIKS-a kako bi se osigurala stabilnost međunarodnih transakcija i trgovinskih tokova.
U tom kontekstu, alternativa u vidu platne valute BRIKS-a nije samo ekonomsko pitanje, već i strateška inicijativa koja ima za cilj zaštitu ekonomskog suvereniteta zemalja saveza.
Rjabkov je posebno istakao moguću saradnju sa Brazilom i Iranom, dvema ključnim zemljama sa značajnim resursima i ekonomskim potencijalom.
Brazil, kao najveća ekonomija Latinske Amerike i ključni član BRIKS-a, ima veliki interes za stvaranjem sistema koji bi smanjio zavisnost od dolara i olakšao trgovinske veze sa drugim partnerima unutar saveza.
Iran, s druge strane, već decenijama trpi ekonomske sankcije Zapada, što ga je primoralo na traženje alternativnih rešenja za finansijske transakcije.
Uključivanje Irana u sistem platnih i obračunskih mehanizama BRIKS-a dalo bi značajan doprinos njegovom funkcionisanju, istovremeno jačajući ekonomske veze između Teherana i drugih zemalja članica BRIKS-a.
Iako je ideja stvaranja platne valute i sistema unutar BRIKS-a realna, Rjabkov je naglasio da su pred zemljama članicama veliki izazovi.
Pored tehničkih aspekata, poput kliringa i osiguranja transakcija, potrebno je raditi i na harmonizaciji ekonomskih politika, regulatornih okvira i infrastrukturnih standarda.
Ovo je dugoročan proces koji će zahtevati saradnju na svim nivoima, kako bi se obezbedila efikasnost i poverenje u novi sistem. U tom smislu, BRIKS ima potencijal da postane ne samo ekonomski, već i finansijski blok koji će biti sposoban da odgovori na globalne izazove i pruži alternativu postojećim hegemonim strukturama.
Paralelno sa inicijativom za stvaranje platnog sistema, BRIKS nastavlja da privlači nove partnere. Prema poslednjim izveštajima, Kuba i Bolivija izrazile su želju da se pridruže BRIKS-u kao partnerske zemlje.
Ovo ukazuje na rastuću privlačnost saveza za zemlje u razvoju koje traže alternative dominaciji zapadnih ekonomskih i finansijskih institucija.
Pridruživanje novih zemalja dodatno bi ojačalo BRIKS, kako ekonomski, tako i politički, povećavajući njegovu sposobnost da kreira mehanizme koji su otporniji na spoljne pritiske.
Razvoj zajedničke platne valute mogao bi postati jedan od ključnih koraka u procesu stvaranja multipolarnog svetskog poretka.
U svetlu trenutnih globalnih geopolitičkih tenzija, BRIKS se sve više pozicionira kao alternativa zapadnim ekonomskim blokovima, poput G7.
Zemlje BRIKS-a, koje uključuju više od polovine svetske populacije i imaju značajan udeo u globalnom BDP-u, imaju potencijal da postanu dominantan ekonomski blok u narednim decenijama.
Stvaranje sopstvene platne valute i sistema predstavlja ključni korak ka ekonomskoj integraciji članica BRIKS-a i smanjenju njihove zavisnosti od dolara i drugih zapadnih valuta.
Ova inicijativa, iako u ranoj fazi, pokazuje jasnu volju zemalja saveza da stvore nezavisne mehanizme koji će im omogućiti veću ekonomsku stabilnost i suverenitet.
Rjabkovljeva izjava stoga nije samo ekonomski, već i politički signal. Ona pokazuje da zemlje BRIKS-a ozbiljno rade na izgradnji nove globalne arhitekture koja će biti pravednija i uravnoteženija, pružajući alternativu dominaciji zapadnih struktura.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
