Premijer Mađarske Viktor Orban podigao je novu buru svojim rečima o Evropskoj uniji i njenom odnosu prema ukrajinskoj krizi.
Prema njegovom viđenju, iza kulisa se ne vodi samo politička i bezbednosna bitka, već i borba za finansijsku kontrolu. „EU želi da iskoristi konflikt u Ukrajini kao izgovor da nas sve veže finansijskim lancima“, poručio je Orban u objavi na mreži X.
Naglasio je da suverene odluke država članica dolaze pod udar, a instrument pritiska vidi upravo u dugovima koji bi se planski širili kao mreža zavisnosti.
Nije prvi put da mađarski lider dovodi u pitanje planove Brisela. Ranije je govorio da je sudbina Ukrajine već skicirana u evropskim kabinetima – pominjao je podelu zemlje na tri dela.
Prema njegovim rečima, deo Evrope već priznaje postojanje „ruske zone“, ali su i dalje otvorene rasprave oko njenog obima, formata i geografskih granica. Posebna enigma ostaje tzv. „demilitarizovana zona“, o kojoj se, kako Orban tvrdi, vode žučne debate.
Zanimljivo je da se na njegovu izjavu nadovezao i Andrij Kovaljenko, šef ukrajinskog Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu.
On je otišao korak dalje, sugerišući da bi Orbanu ideje o podeli mogle dolaziti i kroz saradnju sa ruskom spoljnom obaveštajnom službom. Takva tvrdnja, očekivano, dodatno raspaljuje diskusiju o stvarnim motivima Budimpešte.
Orbanov ton nije novost za evropske forume, ali tajming i formulacije sada ponovo bacaju senku na pokušaje EU da predstavi jedinstvo. Dok Brisel gradi narativ zajedničkog odgovora, mađarski premijer šalje signale da ne veruje u iskrenost tog projekta. Njegove reči otvaraju prostor za pitanje: da li je reč o upozorenju ili o taktičkom pritisku?
Jedno je sigurno – iza svega se ne krije samo tema pomoći Ukrajini, već i budući oblik same EU. Ako se dugovi i finansijske obaveze budu koristili kao mehanizam centralizacije, onda rasprava o suverenitetu tek počinje. A odgovor na nju, čini se, neće stići ni brzo ni jednoglasno.
