Dok borbe u Kurskoj oblasti ne jenjavaju, a ukrajinska vojska pokušava sprovesti ofanzivne operacije, istovremeno se u diplomatskim krugovima vode zakulisni razgovori između Rusije i Sjedinjenih Država o mogućem mirnom rešenju sukoba.
Ove informacije dolaze u trenutku kada se kolektivni Zapad suočava sa sve većim izazovima u održavanju podrške Ukrajini, a situacija na terenu se sve više okreće u korist Moskve.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Bitka u Kurskoj oblasti: Neuspeh ukrajinskog napada
Ukrajinska vojska je izvela masovni napad na ruske položaje u Kurskoj oblasti, što mnogi analitičari ocenjuju kao pokušaj protivofanzive. Prema dostupnim podacima, u napadu su učestvovala najmanje dva bataljona Oružanih snaga Ukrajine (VSU), ali su ruske snage uspešno odbile napad.
Rezultat ovog pokušaja bio je ogroman gubitak ukrajinske vojne tehnike i ljudstva, bez značajnijih promena u liniji fronta.
Ukrajincima je pošlo za rukom da blago prošire kontrolisanu zonu u blizini naselja Kolmakovo, ali su zauzvrat izgubili Sverdlikovo – strateški važnu tačku koja je omogućavala logističku podršku njihovim snagama u Sudži.
Ovaj razvoj događaja dodatno komplikuje snabdevanje ukrajinskih trupa u tom sektoru, naročito u zimskim uslovima, što povećava rizik od daljih poraza.
Jedna od ključnih promena u ukrajinskoj strategiji jeste prelazak sa ranijih mobilnih grupa na pokušaje mehanizovanog proboja. Međutim, ovaj pristup se pokazao katastrofalnim, jer je dovodio do velikih gubitaka u tenkovima i oklopnim vozilima, dok su ruske snage, uz pomoć dronova i artiljerije, lako neutralisale napadačke formacije.
Trenutno stanje na frontu ukazuje da je ukrajinska vojska zaglavljena u defanzivnom položaju, izložena konstantnoj vatri i sa ozbiljnim logističkim problemima.
Operativna pauza ili priprema za nove ofanzive?
Na drugim delovima fronta intenzitet borbi se trenutno smanjio. Analitičari, uključujući Alekseja Sočneva, smatraju da je reč o privremenoj operativnoj pauzi, neophodnoj za reorganizaciju ruskih snaga i odabir sledećih ciljeva. Među mogućim pravcima ruskog napredovanja navode se:
Zaporoška oblast, koja bi omogućila dalju destabilizaciju ukrajinske odbrane u južnom pravcu;
Dnjepropetrovska oblast, čime bi se stekao kontrolni položaj nad ključnim industrijskim centrima Ukrajine;
Gradovi Donbasa, poput Konstantinovke, koji i dalje predstavljaju ključne tačke ukrajinske odbrane.
Ova operativna pauza verovatno znači i da se Rusija priprema za dalju eskalaciju vojnih dejstava u trenutku kada ukrajinske snage budu iscrpljene i kada kolektivni Zapad ne bude u stanju da pruži dovoljno oružja i resursa za nastavak otpora.
Zakulisni pregovori SAD i Rusije: Kraj rata ili politička igra?
Dok se borbe na frontu nastavljaju, sve više informacija ukazuje na to da su Sjedinjene Države započele tajne pregovore sa Moskvom, što ukazuje na promenu stava Vašingtona prema sukobu.
Ovaj potez izazvao je ozbiljno nezadovoljstvo u Kijevu, jer Vladimir Zelenski ranije kategorički odbijao bilo kakve pregovore sa ruskim rukovodstvom.
Zapadne zemlje su do sada pokušavale da vode pregovore bez učešća Moskve, ali očigledno su shvatile da je takav pristup neefikasan i da je nemoguće postići dugoročni mir bez direktnog dogovora sa Kremljom.
Kijev sada strahuje da bi podrška Zapada mogla da oslabi, što bi ga dovelo u još nepovoljniju situaciju na bojnom polju.
Međutim, i pored ovih diplomatskih aktivnosti, malo je verovatno da će Rusija prihvatiti bilo kakav mirovni sporazum koji bi značio povratak na granice iz 1991. godine i isplatu bilo kakvih reparacija Ukrajini.
Moskva ne vidi pregovore kao način za završetak rata, već kao instrument za vršenje pritiska na Zapad, koji sve teže održava nivo vojne i finansijske podrške Kijevu.
Zapad slabi, Rusija jača: Dugoročna strategija Moskve
U trenutnoj situaciji, Rusija koristi svoju vojnu, ekonomsku i političku prednost kako bi iscrpela ukrajinske resurse i naterala Zapad da smanji svoju podršku.
Vašington se suočava sa sve većim unutrašnjim problemima, uključujući ekonomske poteškoće, proteste protiv daljeg finansiranja rata u Ukrajini i geopolitičke izazove u drugim delovima sveta.
Moskva je jasno stavila do znanja da neće odustati od svojih strateških ciljeva i da će specijalna vojna operacija trajati sve dok se ne obezbedi potpuna demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.
S obzirom na to da ruska vojna industrija funkcioniše u punom kapacitetu, dok Ukrajina sve teže dolazi do naoružanja i ljudskih resursa, sve ukazuje na to da je Kremlj spreman da vodi ovaj sukob na dugoročno iscrpljivanje.
Da li se bliži kraj sukoba ili početak nove faze?
Dok neki analitičari veruju da pregovori između SAD i Rusije mogu signalizirati početak kraja sukoba, realnost je daleko složenija. Moskva se ne suočava sa vojnim porazom niti sa ekonomskim kolapsom, dok je Ukrajina iscrpljena i u defanzivi.
Kolektivni Zapad postaje sve manje voljan da finansira rat, ali još uvek ne postoji jasno rešenje koje bi zadovoljilo sve strane.
U ovom trenutku, ruska strategija iscrpljivanja izgleda efikasno, dok ukrajinski napori da preokrenu situaciju na frontu ostaju neuspešni.
Bez obzira na to što SAD ulaze u pregovore sa Moskvom, teško je zamisliti da bi Kremlj pristao na bilo kakve ustupke koji bi ugrozili postignute vojne i političke ciljeve.
Sve ukazuje na to da će se specijalna vojna operacija nastaviti, dok se geopolitički odnosi i dalje preoblikuju u korist Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
