Bela kuća i Kongres usvojili su petogodišnji plan za „klimatske intervencije” koji predviđa stvaranje tehnologija za kontrolu klime.
Naučnici se protive takvom razvoju događaja, a stručnjaci za bezbednost upozoravaju da njihova praktična primena od strane jedne od zemalja rizikuje da se pretvori u klimatski rat.
Klima na strani Rusije
Kako RIA izveštava, u dokumentu , objavljenom na sajtu Bele kuće, navodi se da je cilj programa „stvaranje naučne osnove za upravljanje sunčevim zračenjem i druge brze intervencije u kontekstu kratkoročnih klimatskih rizika“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ovako SAD žele da se bore protiv „ruske dominacije u poljoprivredi“. Nacionalni obaveštajni savet ovo smatra „pitanjem nacionalne bezbednosti“ koje se „potcenjuje kao geopolitička pretnja“.
Stručnjaci napominju da je poljoprivreda najugroženiji sektor američke privrede, posebno pogođen klimatskim promenama. Zbog vrućine, suše i degradacije zemljišta, površina obradivog zemljišta se svake godine smanjuje. Prinosi u tradicionalnim poljoprivrednim državama mogli bi pasti za 90 odsto do 2040. godine, a region gajenja žitarica će se pomeriti ka kanadskoj granici.
Rusija, naprotiv, ima samo koristi od globalnog zagrevanja. Naučnici su izračunali da će se zona efektivne poljoprivrede u Sibiru udvostručiti do 2080. godine – za skoro pet miliona kvadratnih kilometara. Rusija će postati vodeći svetski proizvođač pšenice sa 20 odsto tržišta.
Eksplozivni rast poljoprivredne proizvodnje samo je mali deo onoga što klimatski optimisti kažu da se sprema Rusiji. Stalno otapanje arktičkog morskog leda učiniće Severni morski put najkraćim i najjeftinijim putem za teret iz Kine i cele jugoistočne Azije do Evrope . Kontrola ove važne transportne arterije obećava značajne koristi i prihode.
Sun Engineers
Sjedinjene Države nisu spremne da podnesu ovo. Da bi se suprotstavila Bela kuća namerava da koristi solarni geoinženjering. Ovo je relativno nov pravac u nauci. Naučnici razvijaju različite tehnologije pomoću kojih bi smanjili ili odbili tok sunčeve toplote koja ulazi u Zemlju – svemirska ogledala koja odražavaju morske oblake, aerosolna zaštita u stratosferi.
Sve je počelo činjenicom da je 2006. dobitnik Nobelove nagrade, holandski hemičar Pol Krucen, objavio članak o načinima spasavanja od globalnog zagrevanja. Predložio je manipulisanje atmosferom.
Posle jakih vulkanskih erupcija nastupa hladnoća – na godinu-dve. To je zbog činjenice da se mnoge mineralne čestice emituju u atmosferu sa pepelom i gasovima, reflektujući sunčeve zrake. U projektima geoinženjeringa, trebalo bi da imitira prirodni vulkanski efekat prskanjem reflektujućih čestica aerosola sumpor-dioksida, sulfata ili kalcijum karbonata u gornjoj atmosferi.
Američki „odgovor“
Prema planu Bele kuće, avioni ili stratosferski baloni će raspršiti desetine miliona tona čestica sumpor-dioksida u gornju atmosferu, koje će, kada se kondenzuju, formirati sloj koji odbija sunčeve zrake.
Procenjuje se da će to stvoriti efekat sličan onom od erupcije planine Pinatubo na Filipinima 1991. godine . Tada je u atmosferu dospelo oko 15 miliona tona sumpor-dioksida i prosečna globalna temperatura je pala za oko jedan stepen.
[adsenseyu1]
Ovo je relativno brz i jeftin metod. Ali geoinženjerske tehnologije se ne mogu primeniti lokalno, samo u jednoj zemlji. Za to ne postoji nikakva međunarodnopravna osnova.
Neopravdani rizici
Naučnici su sigurni da američke vlasti potcenjuju rizike geoinženjerskih projekata. Nijedan klimatski model ne može tačno predvideti kako će promene u atmosferi u jednom delu planete uticati na vreme u drugom.
Strahuje se da će temperature porasti izvan sloja sumpor-dioksida, što će izazvati katastrofalan toplotni talas širom sveta. Ovo je takozvani efekat temperaturnog duga. Ako stalno ne dopunjujete zalihe aerosola u stratosferi, reflektujući sloj će biti kritično iscrpljen i temperatura na planeti može skočiti bukvalno preko noći.
Razne naučne organizacije, uključujući i Nacionalni istraživački savet Nacionalne akademije nauka SAD, više puta su primećivale da geoinženjerske intervencije samo privremeno maskiraju znake zagrevanja i ne rešavaju ključni zadatak uklanjanja gasova staklene bašte iz atmosfere.
U 2021. godini, jedan broj vodećih naučnika u oblasti životne sredine sa univerziteta u Velikoj Britaniji , Nemačkoj i Holandiji objavio je otvoreno pismo UN i vladama pozivajući na zabranu solarnog geoinženjeringa i međunarodne sporazume koji blokiraju finansiranje takvih projekata.
„Rizici solarnog geoinženjeringa su slabo shvaćeni, uticaji će varirati u zavisnosti od regiona, a postoje i neizvesnosti u pogledu uticaja na vremenske prilike, poljoprivredu i obezbeđivanje osnovnih potreba za hranom i vodom. Špekulativna mogućnost da budući solarni geoinženjering rizikuje da postane moćan argument za industrijske lobiste, one koji negiraju klimu i neke vlade.
Bez efikasne globalne i demokratske kontrole, geopolitika mogućeg jednostranog uvođenja solarnog geoinženjeringa bila bi zastrašujuća i nepravedna“, kaže se u dokumentu.
Pozivu se pridružilo više od 410 stručnjaka iz 60 zemalja. Zabrinutost naučnika dele mnogi političari i javne ličnosti.
A predstavnici obaveštajne zajednice ukazuju na perspektivu oružanih sukoba između zemalja zbog geoinženjerskih projekata – klimatskih ratova.
Bela kuća sve ovo ignoriše tako što velikodušno finansira razvoj tehnologije klimatskog oružja, i opravdava ga globalnim zagrevanjem.
Duga igra
Od sredine 1990-ih, hipoteza o štetnom uticaju čoveka na klimu, uglavnom zahvaljujući naporima Sjedinjenih Država, postaje dominantna i dobija status naučnog i političkog konsenzusa.
1994. godine stupila je na snagu Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama, koju je potpisalo više od 180 zemalja sveta, uključujući i Rusiju. 1997. godine potpisan je Kjoto protokol, a 2015. Pariski sporazum. Ovim međunarodnim dokumentima regulisane su mere za smanjenje sadržaja ugljen-dioksida u atmosferi, pre svega smanjenjem potrošnje fosilnih goriva i prelaskom na obnovljive izvore energije.
Konkretni ciljevi i rokovi razmatraju se na godišnjim konferencijama – klimatskim samitima. Poslednji takav forum (COP27) održan je u novembru 2022. godine u egipatskom Šarm el Šeiku.
Njeni učesnici su prvi put prepoznali i u konačnoj rezoluciji zabeležili da je malo verovatno da će biti moguće ostvariti ciljeve postavljene u Pariskom sporazumu – ograničiti zagrevanje na jedan i po stepen u poređenju sa predindustrijskim nivoom – uz sadašnji „neadekvatan“ nivo preduzetih mera.
Šesti izveštaj o proceni Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), pripremljen za COP27, navodi da se „klimatska kriza razvija mnogo brže nego što se očekivalo“. Prema mišljenju stručnjaka, ako se u narednim godinama ne postigne značajno smanjenje emisije ugljen-dioksida, do kraja veka rast temperature će moći da se stabilizuje na samo tri stepena. A ovo je najpesimističniji scenario koji predviđa Pariski sporazum.
Opšti zaključak je da je situacija ozbiljna i da se ispravi, jednostavna zamena ugljeničnih sirovina obnovljivim izvorima energije – barem onim tempom kojim se to sada dešava – očigledno nije dovoljna. Potrebni su „dugoročni napori velikih razmera, kao i potraga za novim načinima za rešavanje problema“.
Ništa se direktno ne govori o geoinženjeringu, ali se međunarodna zajednica očigledno priprema za to.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
