Skoro da i nema osobe koja danas ne zna za Gavrila Principa, čoveka koji je započeo Prvi svetski rat. Za ubistvo Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj.
Neposredno pre toga, uoči samog čitanja osuda, Gavrilo Princip je napisao svoje poslednje pismo.
[adsenseyu1]
Bilo je to davne 1914. godine… Pred austrougarski sud u Sarajevu 12. oktobra izvedeno je 25 uglavnom mladih ljudi. Optužba – ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije.
Kada je glavna rasprava završena, predsedavajući je pozvao optužene da ustanu ako se kaju za ono što su učinili. Ustali su svi osim jednog mladića – Gavrila Principa.
Osuda je izrečena 28. oktobra 1914. godine kada je oružje već uveliko zveckalo Evropom, a svet se kretao ka nemonovnom razaranju. Činjenica da je Princip bio maloletan, spasla ga je od smrtne kazne.
Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj.
Neposredno pre toga, uoči samog čitanja osuda, Gavrilo Princip je napisao svoje poslednje pismo i uputio ga roditeljima. Zabeleženo je da je nastalo 25. oktobra 1914.
Dragi Roditelji,
Prije svega Vas molim da mi oprostite na velikoj nesreći i žalosti, koju sam Vama nanio.
Ja sam inače zdrav, no to ne znači ništa, da li sam bolestan ili mrtav – to mi je potpuno radi mene, svejedno – no meni je jedino žao Vas i cijeloga naroda, zbog nesreće koja ga je snašla. Meni i mojim nesrećnim drugovima već je rasprava svršena, a u četvrtak će nam se proglasiti osuda.
– Kakva će biti ne znam, ali bih najvolio da me na smrt osude.
Ne mogu Vam pisati o svojim duševnim mukama, no to Vam i ne treba znati.
Kako sam rekao – oprostite mi i pomirite se sa tim da mene više nema, a ja Vas volim i ljubim iznad svega srca i duše. Gledajte na svaki način da Nikicu školujete.
Više ništa, nego bezbroj poljubaca Vama i svima koje poznam. Mnogo Vas voli i poštuje Vaš sin
Gavrilo
Mora se napomenuti da autentičnost pisma nikada nije u potpunosti dokazana.
Ono je objavljeno samo jednom i to u sarajevskoj Večernjoj pošti i ne pominje se u radovima autora koji su se dugi niz godina bavili proučavanjem Sarajevskog procesa.
Gavrilo Princip umro je u zatvoru od tuberkuloze 28 aprila 1918. godine, malo pred kraj Prvog svetskog rata.
Izmučen zatvorom i bolešću u kombinaciji sa batinama i konstantnim mučenjem, u poslednjim danima, sada već istorijska ličnost epskih proporcija – Gavrilo Princip, čovek koji je počeo „Veliki rat” je na zidu iznad nekoliko dasaka koje su mu služile kao krevet zapisao još jednu strofu pesme svog života:
„Naše će sjene hodati po Beču
lutati po dvoru
plašeći gospodu“
(Dnevno.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
