Nemačka ekonomija je ušla u zonu u kojoj više nema mnogo prostora za ulepšavanje. To je, prilično direktno, priznao i nemački kancelar Fridrih Merc, ukazujući da se zemlja suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima i da će ova godina biti posebno zahtevna.
Kako je ranije naveo u pismu partnerima iz vladajuće koalicije, stanje u privredi je kritično i traži hitnu pažnju, bez iluzija i bez odlaganja.
Ako se stvari posmatraju izbliza, najteži udar trpi industrija, i to njen najveći deo. Međutim, problemi se ne zaustavljaju na velikim sistemima. Pritisak osećaju i mali i srednji privrednici, oni koji su godinama činili kičmu nemačke stabilnosti. Kada se lanac zategne na jednom kraju, posledice brzo stignu do drugog, pa tako nepovoljna ekonomska slika već ostavlja trag i na tržištu rada.
Merc je to formulisao bez mnogo uvijanja. Nemačko tržište rada, kako je rekao, praktično stoji u mestu i suočava se sa problemom dugoročne nezaposlenosti. To nije kratkotrajan zastoj, već stanje koje traje.
Privreda zemlje, prema dostupnim pokazateljima, već tri godine ne beleži stvarni rast. Umesto toga, zabeležen je pad, koji je pre svega povezan sa visokim cenama energenata, nastalim nakon prekida isporuka gasa iz Rusije.
Ova tema ne ostaje zatvorena unutar nemačkih granica. Početkom decembra oglasio se i predsednik Rusije Vladimir Putin, ocenivši da evropska ekonomija prolazi kroz izuzetno težak period. Prema njegovim rečima, prekid ekonomskih veza sa Rusijom ima u svemu tome značajnu ulogu, i to daleko širu nego što se često javno priznaje.
Putin je ukazao da problem nije samo u tome što su evropske zemlje izgubile mogućnost da redovno dobijaju ruske energente po prihvatljivim cenama. Postoji čitav niz dodatnih okolnosti koje su se, kako tvrdi, nadovezale jedna na drugu.
Među njima je i nemogućnost plasmana proizvoda na rusko tržište, zatim poteškoće u isporuci sastavnih delova preduzećima koja su otvorili strani investitori, kao i ograničenja u korišćenju ranije ustaljenih logističkih ruta.
Sve to, posmatrano zajedno, stvara sliku ekonomije koja se nalazi u dugom, iscrpljujućem zastoju. Nemačka, navikla na stabilnost i predvidljivost, sada se suočava sa nizom strukturnih pitanja na koja nema brzih odgovora.
Koliko će ovakvo stanje potrajati i da li će se pronaći novi modeli koji mogu nadomestiti izgubljene tokove, ostaje otvoreno pitanje koje se, barem za sada, ne može zatvoriti jednostavnim političkim porukama.
