Izjava predsednice EK Ursule fon der Lajen je prvorazredni događaj koji omogućava pravu diplomatsku ofanzivu Srbije. Ovakvu priliku nikako ne bismo smeli propustiti
Postoji konsenzus u našoj javnosti da je bila greška što smo pristali da se pregovori s predstavnicima Albanaca na Kosovu i Metohiji vode pod okriljem Evropske unije, umesto Ujedinjenih nacija.
Jednako smo do sada bili saglasni da je veoma teško, ako ne i nemoguće, vratiti pregovore opet pod okrilje Saveta bezbednosti UN.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Međutim, izjava predsednice Evropske komisije gospođe Ursule fon der Lajen, da će se u daljim pregovorima kao deo platforme uvrstiti i predlog Francuske i Nemačke, predstavlja idealnu osnovu da Srbija bezuslovno sada insistira na tome da EU više ne može biti prihvatljiv posrednik u pregovorima.
Srbija ima adute
Da podsetim, jedini pravni okvir za uređenje odnosa Srbije i Albanaca na Kosmetu jeste Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 koja odnose uređuje privremeno, sve dok ih Beograd i legitimni predstavnici Albanaca na Kosmetu ne regulišu trajno neki novim sporazumom. Prema Rezoluciji 1244, Srbiji se priznaje suverenitet i teritorijalni integritet u granicama koje obuhvataju i teritoriju Kosova i Metohije (u javnosti je razjašnjeno da se prava SRJ iz 1999. godine sukcesijom priznaju kao prava Srbije, pa se to sada neće objašnjavati), a Albancima se garantuje veoma široka autonomija.
Prenošenje mandata na EU je prenošenje samo posredničke uloge u pregovorima, u okvirima Rezolucije 1244. Zbog toga su do sada svi zvanični predstavnici EU u pregovorima uvek isticali da je njihova uloga statusno neutralna. Poznato je da EU faktički nije bila neutralna, ali je formalno to uvek bio zadati okvir svih predstavnika EU u pregovorima. Zato što se i položaj EU posrednika u pregovorima i njihovo postupanje temelji na Rezoluciji 1244.
Predlog Francuske i Nemačke podrazumeva priznanje tzv. Kosova u formi saglasnosti Srbije da Kosovo postane punopravni član UN. Taj i takav predlog je u potpunosti na strani zahteva Prištine.
Sve dok to nije postala i zvanična politika EU, Srbija je morala na odvojenom koloseku da se bori protiv tih i sličnih agresija Francuske i Nemačke (naravno i SAD i Britanije, dok su drugi pritisci zanemarljive snage). I da istovremeno prihvata posredničku ulogu EU u pregovorima s Prištinom.
Sada, kada je predsednica EK javno rekla da suverenitet tzv. Kosova postaje platforma postupanja EU u tim pregovorima, čime je EU samovlasno i bez pravnog utemeljenja promenila mandat koji je dobila na osnovu Rezolucije 1244, Srbija ima sve adute, sve pravno priznate razloge, da pokrene čitav niz diplomatskih inicijativa.
Srbija bi trebalo da:
uputi zahtev Savetu bezbednosti UN da se pregovori vrate pod okrilje UN, pošto je Evropska unija prekršila mandat koji je dobila od UN;
ukaže Savetu bezbednosti UN da takvim postupanjem Evropska unija dezavuiše Savet bezbednosti UN, koji je jedino merodavan za donošenje neke nove rezolucije umesto Rezolucije 1244, i postupa kao da ona ima neka izvorna ovlašćenja o ovom pitanju, iako su njena ovlašćenja izvedena iz autoriteta UN;
podvuče da većina država ne priznaje tzv. nezavisno Kosovo i da na ovaj način Evropska unija nipodaštava i ovlašćenja Generalne skupštine UN;
obavesti Evropsku uniju da više neće učestvovati na sastancima koje ona organizuje;
istovremeno obavesti međunarodnu javnost da je uvek spremna da razgovara ili neposredno sa legitimnim predstavnicima Albanaca na KiM, ili na sastancima koje organizuje Savet bezbednosti UN.
Veoma je važno da se vidi da je Srbija uvek spremna da političkim sredstvima, mirnim putem, obezbedi najšira moguća autonomna prava Albanaca na Kosmetu, ali da ne pristaje da joj na bilo koji način budu umanjena prava koja joj pripadaju po Rezoluciji 1244 (i dokumentima na koje se ta rezolucija poziva) i Ustavu Srbije.
Prvorazredni događaj
Kao minimum Srbija bi mogla da obavesti međunarodnu javnost da će se vratiti i pregovorima koje bi organizovala Evropska unija, ali samo nakon što se nedvosmisleno utvrdi da je Evropska unija odustala od uključivanja platforme Francuske i Nemačke u pregovore, i to ako bi potvrdila svoju punu neutralnost bez bilo kakvog prejudiciranja sadržine mogućeg sporazuma Srbije i Albanaca na Kosmetu.
Nažalost, Srbija je do sada u pregovorima delovala reaktivno, tek kada se odigra neki neželjeni događaj ili uspostavi tok stvari koji joj kreiraju neprijatelji. Ona deluje i neoprezno, zato je sada u poziciji da gotovo moli da dobije bilo šta od onoga što je bila obaveza Prištine.
Sa takvim postupanjem se mora prekinuti.
Izjava predsednice EK je prvorazredni događaj koji omogućava pravu ofanzivu Srbije i ova prilika nikako se ne bi smela propustiti. Srbija je potpuno u pravu i snažnim diplomatskim delovanjem dobila bi još veću podršku dela sveta koji nije i neće priznati tzv. nezavisnost Kosova, a protivnike bi dovela u poziciju da su sami sebi vezali ruke.
To je jedan od koraka na putu izgradnje nove platforme za očuvanje Srbije. Ali važan korak.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Branko Pavlović (pecat.co.rs)
