Posle alarmantnih podataka o natalitetu, Ministarstvo za brigu o porodici piše novi strateški dokument koji će Vladi Srbije predočiti početkom sledeće godine, saznaje Sputnjik.
Među merama za podsticaj rađanja bila bi i ona da se umesto sadašnjih 100.000 dinara, za svako novorođenče izdvoji suma od 5.000 evra.
Obelodanio ju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i, kakao je sam rekao, to neće biti jedina koja finansijski treba da podstakne rađanje.
Da nam je demografska slika loša nije nepoznanica, ali su lampicu za alarm upalili nikad gori podaci nego oni s kraja prošle godine.
Kako je tada u intervjuu Sputnjiku, izjavio ministar za brigu o porodici Ratko Dmitrović, koji priprema i novu strategiju, broj umrlih je povećan za 3,5 odsto, a broj novorođenih je smanjen za 1,5 odsto, što znači da je Srbija u 2020. kada samo gledamo odnos nataliteta i mortaliteta, izgubila 44.000 ljudi – grad veličine Požarevca ili Sombora.
Nova strategija za stari problem nataliteta
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru 2020. Srbija je imala manje od sedam miliona stanovnika i pala je ispod te cifre posle 52 godine.
Zato ne čudi ni akcija Ministarstva na izradi nove strategije, ni predlog predsednika države da se jednokratna pomoć za svako novorođenče sa sadašnjih 100.000 dinara poveća na čak 5.000 evra.
Prema nedavnoj najavi Dmitrovića uskoro bi trebalo očekivati i izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji je usvojen 2018. godine i već je bio na popravnom, ali ne u onoj meri u kojoj su očekivale organizacije koje se bave pitanjem roditeljstva.
Prema šturim najavama izmene će ići u pravcu pomoći trudnicama i porodiljama, a predviđeni su i veći iznosi za decu.
Članica Upravnog odbora Udruženja „Roditelj“, Dragana Soćanin, kaže za Sputnjik da 15 godina koliko ono postoji isto toliko i ukazuje na jednu istu stvar – da kategorija žena koje su u reproduktivnom periodu i planiraju trudnoću, trudnice su, ili porodilje, mora da bude maksimalno zaštićena, ne nužno finansijski, nego na mnoge druge načine.
Žmuri se na diskriminaciju žena
„Dozvoljava se i žmuri se na to da žene budu diskriminisane već tokom razgovora za posao. Dozvoljava se i da poslodavci prolaze nekažnjeno kada pitaju žene da li planiraju porodicu, da li je imaju, da li će izostajati s posla. Onda žene dobiju neke ugovore koji nisu oni o radu, koji joj onemogućavaju da uopšte uzme porodiljsko, odnosno trudničko bolovanje“, ističe naša sagovornica.
Problem je i što se najčešće polovina plate isplaćuje na ruke zaposlene, a polovina je regularno prijavljena, kao i to što se za obračun naknade za porodiljsko odsustvo uzima prosek u poslednjih 18 meseci. Tako se desi da ta naknada bude tek 20 odsto plate pa čak i manje, ističe Soćaninova.
„Nijednoj ženi, ni njenoj porodici ni 5000 evra neće značiti ukoliko ona nema ekonomsku stabilnost i garantovanu naknadu svoje plate koju je stvarno i realno ranije imala. I neće joj značiti nikakva jednokratna pomoć ukoliko se država ne pobrine da žene generalno, a posebno one u reproduktivnom periodu, budu zaštićene od početka. To znači da ona ima punu platu, da je prijavljena od samog početka i tada nije bitno kada će da ostane trudna. Tek onda će se natalitet povećati“, uverena je ona.
Krevetac i kolica nisu odlučujući
To što će biti nabavljen krevetac, auto-sedište za bebe, kolica, neće biti odlučujuće da se žena lako opredeli da rodi i drugo dete. Tu mi padamo na natalitetu, ne na prvom detetu, nego na odluci da imamo drugo, jasna je predstavnica Udruženja Roditelj.
Kada je 2018. godine doneta Strategija za podsticanje rađanja prosečan broj rođene dece po ženi u Srbiji iznosio je 1,48, a da bismo se obnavljali kao narod i država, taj indeks trebalo bi da iznosi 2,1. Narodski rečeno, svaka žena bi trebalo da rodi najmanje dvoje dece da bismo imali prostu reprodukciju. Iznad tog broja je već reč o demografskom oporavku.
Daleko od zelene grane
Nakon što je 2019. stopa rodnosti skočila sa 1,48 na 1,52, prošle godine, obeležene pandemijom, sklopljeno je 10.000 brakova manje i opet je smanjen prosečan broj dece po jednoj ženi, što je Srbiju udaljilo od rešavanja problema nataliteta.
Zato Soćaninova kaže da je za odluku žene da ponovo rodi najbitnija ekonomska stabilnost.
„Ako imamo negativno iskustvo sa prvim detetom – ostanemo bez posla, bez plate, naknade, realno, koja bi se žena odlučila da kroz taj pakao ponovo prođe. Mnoge žene se ne vraćaju na posao sa porodiljskog baš zbog takvih ugovora koji joj ne omogućavaju stabilnost“, objašnjava sagovornica Sputnjika, ali i dodaje da je osim toga neophodno i psihološko rasterećenje.
Za odluku o rađanju, dugoročno gledano, bitni su potezi koji roditeljima omogućavaju lakše odgajanje deteta, od vrtića i školovanja, do fleksibilnijih uslova poslodavca kada je radno vreme u pitanju.
„To je set mera koje nisu nužno vezane za finansije, ali je za snižavanje svakodnevne cene roditeljstva jako važno da vi ne morate da brinete o nekim osnovnim stvarima na dnevnom nivou. Onda ćemo se lako odlučiti i za dugo i za treće dete, jer znamo da sistem funkcioniše i da nas kao roditelje podržava“, ističe Soćaninova.
Potrebno selo da se odgaji dete
Po njenoj oceni, to sada ne vidimo i stalno se vrtimo u začaranom krugu. Kada se majka ne vrati na posao posle porodiljskog ona ne može da upiše dete u vrtić jer ne radi i nije na listi prioriteta.
„Isključivo finansijska podrška neće rešiti problem nataliteta, niti će rešiti neke probleme roditelja zbog kojih oni imaju sve manje kapaciteta za roditeljstvo zato što je psihološka cena izuzetno visoka. Jednokratne mere su uvek dobrodošle, jer naravno da se povećava trošak sa povećanjem dece u porodici. Ali to nije strateški gledano, rešenje na duge staze“.
Svoje mesto, kako smatra, u tome imaju i lokalne samouprave koje moraju da prate potrebe svojih sugrađana, roditelja i da odgovaraju na njih.
Zajednica u to mora da bude uključena i nije dovoljno da država samo da pare. Ništa nije tačnije od afričke poslovice da je potrebno selo da se odgaji dete, zaključila je Soćaninova za Sputnjik.
