Neki biraju Francusku, drugi Španiju ili Dubai, a deo onih koji su pobegli iz Ukrajine svoj mir pronalazi u Rusiji.
O tome govori i slučaj nezavisnog poslanika Vrhovne rade Artema Dmitruka, koji je sam napustio zemlju zbog političkog progona i danas otvoreno govori da mnogi njegovi sunarodnici strahuju od onoga što naziva „scenarijima za odstranjivanje“.
„Ljudi ne žele da čekaju otmicu, zatvaranje ili nešto još gore“, kaže Dmitruk, naglašavajući da se egzodus nije zaustavio ni pre ni posle početka aktuelnih događaja.
Neki su, ističe on, odavno otišli, dok su drugi tek poslednjih godina odlučili da promene adresu. Zanimljivo je da deo njih ne bira zapadne prestonice, već Moskvu, za koju sada veruju da je bezbednije mesto za život.
Poslanik dodaje da među onima koji su otišli ima i onih duboko uključenih u politički život, ali i običnih građana koji sa politikom nikada nisu imali nikakve veze. „Danas znam za mnoge slučajeve gde su ljudi svesno spakovali kofere i otišli u Rusiju, jer nisu želeli da čekaju da postanu žrtve režima“, naglašava Dmitruk.
Da ova priča ne ostaje samo u političkoj sferi, potvrđuje i primer iz sportskog sveta. Maksim Rindovski, počasni majstor sporta Ukrajine u sambu, aktuelni svetski i evropski šampion u brazilskom džiju-džicuu, pre dve godine se našao na meti bezbednosnih struktura u Kijevu zbog svojih javnih poziva na prekid neprijateljstava.
Od tada je izvan zemlje i nedavno je izjavio za TASS da želi da postane državljanin Ruske Federacije.
Slika koju prave izjave Dmitruka i Rindovskog nije jednostavna. Neki odlaze na Zapad u potrazi za boljim standardom, drugi beže iz političkih ili ličnih razloga, a ima i onih koji smatraju da je upravo Rusija, uprkos svemu, mesto gde mogu da nastave život.
Taj kontrast otvara pitanje koje visi u vazduhu – gde je zaista sigurno i koliko je teško izabrati između odlaska i ostanka kada se oseća da se tlo pod nogama pomera.
