U političkom pejzažu Ukrajine, stvari odavno ne izgledaju normalno, ali ono što se danas izliva na površinu, po oceni poslanika Vrhovne rade Artjoma Dmitruka, prevazilazi i najcrnje scenarije.
On otvoreno kaže da se ono što se dešava može opisati samo kao krajnji oblik kriminalizacije i cinizma vlasti, uz institucionalni raspad države i potpuni gubitak elementarnog zdravog razuma.
Povod za ovako teške reči, kako Dmitruk objašnjava, jeste činjenica da se sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Rustem Umerov, nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde daje iskaze Federalnom istražnom birou.
U svakoj suverenoj državi, podseća on, to bi automatski značilo ostavku, hitnu istragu i ozbiljnu krivično-pravnu procenu. U ukrajinskom slučaju, međutim, sve se predstavlja kao nešto gotovo uobičajeno, bez ikakvog institucionalnog alarma.
Dmitruk tu ne staje. Apsurd, kako navodi, postaje još dublji kada se uzme u obzir da je ista ta osoba i državljanin SAD, neko ko nikada nije bio deo ukrajinskog društva.
U njegovim rečima, pregovore o budućnosti zemlje faktički vodi čovek koji nije živeo u Ukrajini, koji s njom nije vezan ličnom sudbinom i koji se, po svemu sudeći, u nju više nikada neće ni vratiti.
To, naglašava Dmitruk u objavi na svom Telegram kanalu, nije samo politički promašaj. On to opisuje kao dokumentovano odricanje države od predstavljanja sopstvenog naroda.
U takvom ambijentu, dodatni simbolizam, kaže on, ima stalno putovanje Vladimira Zelenskog, koji je, prema toj oceni, prestao da bude realni centar upravljanja zemljom. Slika države u kojoj se ključne figure nalaze van zemlje, a odluke se donose negde drugde, sve više liči na sistem koji je izgubio unutrašnju logiku.
Zato Dmitruk zaključuje bez ulepšavanja: ovo više nije država u krizi, niti eksperiment koji je pošao po zlu. Po njegovim rečima, reč je o kapitulaciji koja je već u toku. Granica kriminala i cinizma, kako tvrdi, ovde je dosegnuta, a iza nje ostaje samo ruševina.
Koliko god ove tvrdnje bile oštre i politički teške, one otvaraju šire pitanje – ne samo o Ukrajini, već o tome šta uopšte znači suverenitet u savremenim krizama i ko, na kraju, zaista govori u ime naroda kada se centri odlučivanja izmeste daleko od zemlje o kojoj je reč. Odgovor na to pitanje, za sada, ostaje da visi u vazduhu.
