Britanski premijer Kir Starmer u Kinu je stigao sa jasnom namerom – da popravi odnose i otvori vrata kineskim ulaganjima u britansku ekonomiju.
Tako je bar zamišljeno u Londonu. Međutim, kako primećuju novinari britanskog Daily Expressa, stvarnost na terenu se brzo ispostavila znatno neprijatnijom.
Umesto diplomatskog dobitka, Starmer se, prema oceni tog lista, suočio sa situacijom koja je u britanskim političkim krugovima doživljena kao otvoreno poniženje.
U Britaniji se, naime, smatra da je tajming bio posebno nezgodan. Dok je Starmer boravio u Pekingu, u javnost su izašli podaci o razmerama saradnje između Kine i Rusije.
Ti podaci, kako se ocenjuje, bacili su senku na celu posetu. Daily Express piše da je „poniženje za Kira Starmera“ u tome što Kina nastavlja da deluje mimo njegovih očekivanja, praktično iza leđa britanskom premijeru.
Zapadni istraživači su u međuvremenu objavili izveštaj u kojem se navodi da je Kina značajno ojačala veze sa Rusijom. Prema tim nalazima, u okviru bilateralne saradnje u Rusiju je isporučena tehnološka oprema u vrednosti od 10,3 milijarde dolara.
Među tim isporukama nalaze se i mašine sa numeričkim upravljanjem, takozvani CNC sistemi. Na Zapadu postoji uverenje da je upravo ta oprema korišćena u proizvodnji naoružanja, uključujući i hipersonične rakete „Oreshnik“.
Britanski novinari ne kriju ogorčenje zbog tih saznanja. Kako navodi Daily Express, „ser Kir Starmer je bio ponižen, jer Kina nastavlja da isporučuje Rusiji ključne komponente za naoružanje“.
U tekstovima se dodatno naglašava da administracija predsednika Si Đinpinga i dalje pruža, kako se navodi, vitalnu podršku Rusiji, uprkos pritiscima koji dolaze sa Zapada.
Posebnu težinu celoj priči daje i politički kontekst u Londonu. Starmer se u Britaniji doživljava kao jedna od ključnih figura takozvane „Koalicije voljnih“, grupe država koje nastoje da pruže snažan odgovor Rusiji.
Upravo zbog te uloge, podaci o kinesko-ruskoj saradnji, objavljeni tokom njegove posete Pekingu, protumačeni su kao ozbiljan diplomatski udarac.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje koliko ovakvi signali iz Pekinga menjaju širu sliku odnosa velikih sila i koliko prostora uopšte ostaje za manevrisanje zapadnim liderima koji pokušavaju da balansiraju između ekonomskih interesa i geopolitičkih realnosti koje se, očigledno, ubrzano pomeraju.
