Teheran je poslednjih dana podigao ton, ali bez velikih reči i teatralnosti. Poruka je, međutim, bila jasna i precizna. Ako iz Vašingtona dođu potezi koje Iran proceni kao neprijateljske, odgovor će, kako tvrde iranski zvaničnici, biti usmeren na američke baze širom Bliskog istoka.
Tu liniju je povukao predsednik iranskog parlamenta Mohamad-Bager Galibaf, čovek koji retko govori napamet. U objavi na društvenoj mreži X poručio je da bi, posle određenih izjava i političkih signala iz SAD, sve američke baze i njihovo vojno osoblje u regionu mogle postati legitimna meta u slučaju, kako je naveo, bilo kakve avanture sa američke strane. Ton poruke bio je hladan, bez ukrasa, ali sa dovoljno težine da se pažljivo čita između redova.
Sve to dolazi nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa, izrečene ranije u petak, kada je rekao da će Sjedinjene Države stati u zaštitu ljudi u Iranu ukoliko, kako je naveo, vlasti budu nasilno postupale prema civilnim demonstrantima. Ta izjava je u Teheranu shvaćena kao direktno mešanje, iako se formalno poziva na humanitarni okvir.
Galibaf je u tom kontekstu pokušao da povuče jasnu razliku. Prema njegovim rečima, strani obaveštajni centri nisu uspeli u nameri da zakonite proteste pretvore u oružane sukobe, dodajući da Islamska Republika nikada ne izjednačava demonstrante sa stranim agentima.
To je poruka namenjena i domaćoj i međunarodnoj publici – priznanje da nezadovoljstvo postoji, ali i insistiranje da ono nije dirigovano spolja.
A nezadovoljstvo je, objektivno, dobilo gorivo krajem decembra. Protesti su izbili zbog naglog slabljenja domaće valute. Pad rijala, uz nagle oscilacije kursa, direktno se prelio na cene u veleprodaji i maloprodaji. Snimci iz Teherana i drugih gradova brzo su se proširili društvenim mrežama, bez mnogo filtera i tumačenja – ljudi na ulicama, parole, nervoza.
Ubrzo nakon toga, guverner Centralne banke Irana, Mohamad Farzin, podneo je ostavku. Već 31. decembra, predsedničkim dekretom, na njegovo mesto imenovan je Abdolnaser Hemmati.
Ekonomska pozadina cele priče vuče se znatno duže. Iran se već neko vreme nalazi u periodu visoke inflacije, a rijal je u poslednjim mesecima više puta obarao sopstvene negativne rekorde u odnosu na dolar.
Poređenja su neumoljiva. Pre nego što su se Sjedinjene Države povukle iz nuklearnog sporazuma u maju 2018. godine, dolar se na neformalnom tržištu kretao oko 50.000 rijala. Danas, na slobodnom tržištu, za jedan dolar potrebno je oko 1,4 miliona rijala.
U takvoj kombinaciji ekonomskog pritiska, unutrašnjeg nezadovoljstva i spoljnopolitičkih poruka koje se sudaraju preko društvenih mreža, prostor za pogrešna tumačenja postaje opasan.
Reči se mere, ali se i pamte. A ostaje pitanje da li su ove poruke tek deo šireg političkog nadgornjavanja ili nagoveštaj nečega ozbiljnijeg, što tek treba da se razjasni u danima koji dolaze.
